Da li je možda rešenje da Ukrajina postane “tampon-država”? Velika analiza Mond diplomatika

Piše Filip Dekan, Mond diplomatik

1
EPA-EFE/STRINGER

Samo bi političko rešenje moglo uspostaviti mir, osim ako svet klizi ka svojoj propasti. (…) Cilj sporazuma bi bio da ustanovi i jamči neutralnost naroda Indokine i njihovo pravo da raspolažu sami sobom, takvi kakvi jesu, i svako bi u potpunosti upravljao svojim poslovima.“ General De Gol je u svom govoru u Pnom Penu protiv američke intervencije u Vijetnamu (1. septembra 1966. godine) dao nacrt rešenja kojim bi se, izvesno, izbeglo devet dodatnih godina borbi.

Moldavija se opredelila za to rešenje nakon Dnjestarskog rata, kada se u proleće 1992. godine Centralna država suprotstavila vojsci Pridnjestrovlja, koju je podržala ruska vojska. Bivša sovjetska republika je odlučila da u Ustav, usvojen u julu 1994. godine, unese „trajnu neutralnost“. I toga se drži uprkos političkim smenama, dok su od kraja SSSR-a promene većinske vlasti susednu Ukrajinu navele da okleva oko pitanja savezništva.

Suočen s prvim proglašenjem nezavisnosti Krima, 5. maja 1992. godine – koji se tad zaključio institucionalnim kompromisom – Kijev odbija da pristupi zajedničkom bezbednosnom sporazumu koji su deset dana kasnije u Taškentu potpisale Rusija, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan. Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija 1997. godine osnivaju Organizaciju za demokratiju i ekonomski razvoj (GUAM, prema početnom slovu svake države) sa namerom da se približe Evropskoj uniji. Nakon „Revolucije ruža“ u novembru 2003. godine u Gruziji i „Narandžaste revolucije“ u novembru 2004. protiv izbora Viktora Janukoviča u Ukrajini, ove dve zemlje traže priključenje Severnoatlantskom savezu (NATO-u). No, Francuska i Nemačka se protive utvrđivanju datuma njihovog prijema.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom, koji se dobija na poklon uz praznični dvobroj Nedeljnika – na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. Решење је да Украјина постане исто оно што и Куба. И то у потпуности као Куба, само што би санкције у границама исте у том случају спроводила Русија. Нема руских ракета на Куби (као што си их ономад Руси и повукли), нема америчких у Украјини (ни као могућност). Уз то , као што нема ни слободног протока људи и роба са Кубе, неће бити истог ни из Украјине. А, шта би рекли из “Монд Дипломатик”-а на ово “егал” решење? Одговор знам, хегемонија је ипак привилегија оних мало западније, само,… да ли још увек ?

Comments are closed.