Da li je civilni sektor isključen iz procesa donošenja odluka?

    Intervju: Vladimir M. Pavlović, savetnik za javne politike u BOŠ-u

    0
    Foto: Promo

    Beogradska otvorena škola predstavila je rezultate istraživanja „Pogledi na partnerstvo” o saradnji javnog i civilnog sektora u Srbiji, u kojem su učestvovali predstavnici 14 ministarstava, 62 lokalne samouprave i 124 organizacije civilnog društva (OCD). O rezultatima istraživanja, kao i partnerstvu javnog i civilnog sektora, razgovarali smo sa jednim od autora istraživanja i savetnikom za javne politike u BOŠ-u, Vladimirom M. Pavlovićem.

    Čini se da ni javne vlasti, a ni organizacije civilnog društva ne poznaju u potpunosti mehanizme i pravne okvire koji bi uključili OCD u procese donošenja odluka?

    Gotovo svaki treći predstavnik javnih vlasti ne poznaje mehanizme koji omogućavaju uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka. Istovremeno, više od trećine ispitanih predstavnika OCD navodi da uopšte ne poznaje odredbe ključnih zakona koji obavezuju organe državne uprave da ih uključe u izradu dokumenata javne politike, pokazuju rezultati našeg istraživanja.

    Šta organizacije civilnog društva prepoznaju kao najveću prepreku u saradnji sa javnim vlastima?

    Problemi sa kojima se OCD suočavaju razlikuju se u zavisnosti od mehanizma kroz koji su uključene u proces donošenja odluka. Kada su u pitanju javne rasprave i javne konsultacije za donošenje strateških dokumenata, zakona i drugih propisa, najveće prepreke leže u kratkim rokovima za organizaciju koji ih onemogućavaju da se kvalitetno pripreme za učešće. Pored toga, odsustvo obrazložene povratne informacije o doprinosu tokom samih konsultacija i rasprava predstavlja ozbiljan izazov. Što se tiče učešća civilnog sektora u radnim grupama za izradu strateških dokumenata i propisa, kao i u privremenim i stalnim radnim telima lokalnih samouprava, ovde se prepreke najčešće manifestuju u vidu netransparentnog odabira članova, kao i u odsustvu uvažavanja doprinosa predstavnika OCD od strane vlasti.

    Rezultati istraživanja pokazuju da najveći broj OCD učestvuje u procesima odlučivanja javnih politika u oblastima zaštite životne sredine, dok je oblast zaštite potrošača najslabije ocenjena. Da li je ovaj koncept izuzetak, ili su slični trendovi prisutni i u zemljama regiona, te EU?

    Širom regiona vlada trend u kojem građani, neformalne grupe i OCD pokazuju jasnu želju da budu uključeni i pitani u vezi sa aktivnostima koje podrazumevaju iskorišćavanja prirodnih resursa zarad postizanja ekonomskih interesa. Civilni sektor iskazuje jasno nezadovoljstvo urušavanjem standarda u oblasti kvaliteta vazduha, vode i drugih segmenata životne sredine koji neposredno utiču na živote svih nas. Sa druge strane, građani i OCD u EU pokazuju inicijativu da se uključe u mnogo širi dijapazon javnih politika kao što su zaštita javnog zdravlja, ruralni razvoj ili zaštita potrošača. Jedan od uzroka nedostatka pojedinih tema u Srbiji je, nažalost, usporavanje procesa evropskih integracija u ovim oblastima. Ipak, može se očekivati da će ove teme vrlo brzo postati aktuelne i u našoj zemlji.

    Šta je, prema vašem mišljenju, presudno za uspostavljanje podsticajnog okruženja za saradnju ovih dvaju sektora u budućnosti?

    Pre svega, neophodno je ojačati znanja i praktične veštine kako predstavnika vlasti, tako i OCD za primenu postojećih mehanizama, ali i unaprediti normativni i institucionalni okvir. Najvažnije korak je, ipak, povratiti poverenje OCD u saradnju sa vlastima, jer partnerstvo civilnog i javnog sektora usmereno na zajedničko rešavanje problema jeste temelj razvoja svake zajednice. Partnerstvom se ne učimo samo rešavanju problema, već i demokratiji i njenim vrednostima, koje su nam u ovom momentu preko potrebne. Beogradska otvorena škola nastaviće da podstiče saradnju između različitih sektora i podržava organizacije civilnog društva u naporima da uspostave dijalog sa javnim vlastima širom Srbije i na taj način učestvuju u kreiranju zakona i propisa po meri svih građana.