Da li je Boris Džonson poslednji premijer Ujedinjenog Kraljevstva?

Boris Džonson je veliki pobednik izbora u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Boris Džonson je dobio otvoren prostor da izlazak iz Evropske unije sprovede na svoj način.

Bregzit je, usotalom, iako konzervativci to neće priznati bio centralno – možda i jedino – pitanje ovih izbora.

Torijevci će imati 364 zastupnika u parlamentu (66 više nego na prethodnim izborima), dok će laburisti Džeremija Korbina – koji je vec najavio ostavku – pasti na 203 poslanika, 42 manje nego pre dve godine.

Ovo je najveća pobeda torijevaca u prethodnih 30 godina, a bolji rezultat ostvarila je samo „gvozdena lejdi“ Margaret Tačer na izborima 1983. kada je osvojila 397 mandata.

Ujedno, ovo je i najgori rezultat laburista još od pre Drugog svetskog rata.

A Konzervativna partija je nedavno bila potpuno na kolenima, kada Tereza Mej nije uspela da isposluje Bregzit. Da su protivnici taktički bolje odigrali, možda je ta partija mogla da krene nizbrdicom nezaustavljivo.

Ovako, torijevci postaju snaga koja će voditi zemlju dugo vremena, sa urušenom opozicijom, i kako je rekao Džonson, moraće i sami da se menjaju „zbog nove odgovornosti“. Za njih su, naime, glasali i birači u tradicionalnim „crvenim“ uporištima.

Analitičari u Britaniji već tumače da od Tonija Blera nije bilo lidera sa toliko odrešenim rukama.

Polje apsurda je pred Džonsonom, zato nikoga ne bi trebalo da iznenadi da njegov Bregzit na kraju ispadne mnogo mekši nego što bi i mnogi laburisti očekivali.

Laburisti se nalaze u katastrofalnom stanju. Pitanje je koliko njihovih poslanika sada žali što su glasali protiv dogovora za Bregzit koji je predložila Tereza Mej. Mogli su da dobiju mekši Bregzit nego što se sada može očekivati, a ispred sebe bi imali duboko oslabljene konzervativce. Liberalne demokrate su takođe veliki taktički gubitnici. Iako su dobili više glasova na ovim izborima, dobiće manji broj poslaničkih mesta. Sada je kasno za naknadnu pamet, a teret činjenice da su oni odgovorni što je do ovih vanrednih izbora došlo, ponela je uskoro bivša liderka Džo Svinson.

Ubedljiva pobeda Borisa Džonsona otvara mu i mogućnost duge vladavine – pogotovo ako laburisti ne budu brzo našli način da se ujedine – ali ovakva pobeda otvara jedno mnogo sudbonosnije pitanje od karijere jednog ekscentrika, pitanje budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva.

Britanski Indipendent je izneo tezu da bi Džonson mogao da bude poslednji premijer Velike Britanije kakvu poznajemo. Kampanja koja je Bregzit držala u fokusu dovela je do toga da je u Škotskoj, ne samo dodatno ojačala SNP, nego i da je javno mnjenje po pitanju nezavisnosti došlo na 50:50. Klackalica može samo da pređe na stranu nezavisnosti kada krajem januara Britanija bude definitivno napustila EU. Istovremeno, Bregzit kakav god bio može samo Severnu Irsku da udalji od ostatka Ujedinjenog Kraljevstva.

„Boris Džonson će možda biti premijer dugo vremena, ali možda će biti poslednji premijer Ujedeinjenog Kraljevstva“, zaključuje Indipendent.