Da Deda Mraz ipak ne postoji deca saznaju između pete i desete godine

2
Profimedia

Nema deteta koje nije čulo za Deda Mraza. Roditelji im sa oduševljenjem najpre prvo pričaju o njemu, ali često zna da im bude teško kad sve te priče jednog dana moraju da „bace u vodu“.

Psiholozi kažu da bez obzira da li će roditelji objasniti detetu da novogodišnji dekica postoji ili ne, ono će to svakako saznati između pete i desete godine. Savetuju da je istina najbolji put do poverenja.

„Deca to i sama skapiraju između pete i desete godine, u zavisnosti od toga da li će im neko reći od starije braće ili sestara, ili će možda čuti od drugova. Tako da bi bilo poželjno, da kada dete počne da razlikuje bajke od realnog života, da mu se objasni da je posojanje Deda Mraza mit koji se koristi kako bi svima bilo lepo u toku prazničnih dana“, objašnjava za Danas.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja Nikolina Milosavljević

Najvažnije je tada, ističe ona, prilagoditi objašnjenje detetovom nivou shvatanja.

„Roditelj može započeti priču tako što će ga pitati koliko zna o Deda Mrazu, da li misli da Deda Mraz postoji ili ne, kako bi se osećalo kada bi saznalo da Deda Mraz ne postoji i tome slično. A zatim, kada se ukaže neka lepa prilika, da se detetu objasni šta su bajke, mitovi, a šta realan život pa kao primer navesti Deda Mraza, koji predstavlja mit u koji mi volimo da verujemo zato što nam uveseljava praznike, ali da, suštinski on ne postoji. Da poklone ne donosi on, već kupe mama i tata“, navodi naša sagovornica, inače savetnica i edukatorka za roditelje po programu „Pozitivna disciplina“ i „Dovoljno dobar roditelj“.

Roditelji često razmišljaju kako će to saznjanje dete doživeti, pribojavajući se da im ne unište iluzije pa priče o Deda Mrazu znaju da ponavljaju godinama.

Deca, ukoliko burno reaguju na početku, kasnije će razumeti da roditelj govorenjem istine želi da dete ima poveranje u njega, smatra naša sagovornica.

„Kroz to se gradi iskren i otvoren odnos, u kome dete može otvoreno da kaže u šta veruje, u šta ne veruje. Naravno, ukoliko dete nije odmah spremno da prihvati istinu, to treba ispoštovati i možda sačekati drugu pogodnu priliku da započnete tu priču“, kaže Nikolina Milosavljević. 

Zbunjujuće za decu zna da bude kada u vreme novogodišnjih praznika sretnu toliko Deda Mrazova po ulicama, tržnim centrima, a veruju da je on samo jedan.

„I tad im trena reći istinu. To su neke čike koje se obuku u odelo Deda Mraza i slikaju se sa decom da bi svima bilo lepo“, dodaje naša sagovornica.

Na pitanje da li mi pričama o Deda Mrazu zapravo lažemo decu od malih nogu i zašto je dobro da oni veruju u to, psihološkinja Nikolina Milosavljević odgovara da su bajke i mitovi korisni, jer pomažu deci da upoznaju realnost. Međutim, problem nastaje, kako ističe ona, kada se Deda Mraz ili Baba Roga koriste da bi se pretilo deci.

„Tada to onda prevazilazi okvire bajke i mitova, nameće se detetu strah od nepostojećih bića. Sakako, do pete godine bilo bi poželjno da roditelji pomognu detetu da razume razliku između mašte i realnosti, i upravo je dobar način da se to uradi taj da se kaže da Deda Mraz i Baba Roga ne postoje. Time se, naglašavam, čuva poverenje u odnosu između deteta i roditelja, koje je ključno za kvalitetan odnos“, objašnjava ona.

Stručnjaci se slažu da je najbolje i najbezbolnije istinu saopštiti deci onda kada sama pitaju, jer to znači i da su spremna da je prihvate. Dete koje nije spremno, ionako će ignorisati vaše objašnjenje. Neki se pak odluče da puste da dete samo otkrije tu veliku misteriju i da tumači postojanje Deda Mraza onako kako ono želi.

Jedno istraživanje psihološkinje Žakline Vuli sa Univerziteta Teksas iz prošle godine, pokazala je da oko 70 odsto trogodišnjaka veruje u Deda Mraza, dok je procenat bio veći na uzrastu od pet godina (83 odsto). Tek oko sedme godine verovanje u Deda Mraza je počelo procentualno da opada, da bi do devete godine samo trećina nastavila da veruje.

Većina dece prestane da veruje u Deda Mraza do šeste godine, ali se i dalje pretvaraju kako bi usrećili roditelje, pokazuje jedno britansko istraživanje. Glume čak i iznenađenje kako ne bi razočarali roditelje. Za mnoge stručnjake psihologe, internet je danas „veliki krivac“ što deca sve češće guglajući saznaju istinu o Deda Mrazu.

2 KOMENTARA

  1. Dok je Božje ljubavi i u ljudima na zemlji će postojati ljubav i potreba da usreče bližnje. St Nikolaus, Santa Claus… decu vaspitavam da znaju da mogu da se izdaju u Njega. Nije strasno ne dobiti poklon, strasno je izgubiti veru u Deda Mraza… veru u Božju ljubav koja živi medju ljudima i koje možda nema uvek i nema dovoljno, ali se uvek ponovo javi kad to postane najpotrebnije. Deca su na pravom putu kad osete u dusi da je potrebno da imaju svoju porodicu i od darivanja postanu oni koji daruju i tako životnu radost u ljubavi prenose dalje…

Comments are closed.