Čuvajte svoje srce

0

Intervju sa kardiologom prof. dr Nebojšom Tasićem

Novi talas epidemije koronavirusa podstakao nas je da se zapitamo šta možemo da učinimo za zdravlje svog srca. Za odgovore smo zamolili kardiologa, prof. dr Nebojšu kardiologa i predsednika Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA.

  • Koliko su bolesti srca danas učestale? Da li češće obolevaju žene ili muškarci? Kakve su statistike?

Nažalost, danas su kardiovasklarne bolesti vodeći uzrok obolevanja i umiranja. U Srbiji i zemljama regiona skoro svaka druga osoba (50%) umre od posledice kardiovaskularnih oboljenja, pre svega infarkta i šloga. Mortalitet od onkoloških oboljenja je oko 20 odsto, odnosno svaka peta osoba umre od posledica raka. Iako do 50-tih  godina života češće obolevaju muškarci, u kasnijem životnom dobu, najčešće posle početka menopauze kod žena, se ovaj trend menja pa nešto češće obolevaju žene.

  • Koji sve simptomi mogu upućivati na srčana oboljenja? Na šta treba da obratimo pažnju?

Srčana oboljenja su najčešće posledica višegodišnjeg nagomilavanja velikog broja faktora rizika: povišen krvni pritisak, dislipidemija, šećerna bolest, pušenje, fizička neaktivnost, stres, itd. Često ova oboljenja nemaju nikakvu simptomatologiju odnosno, kako lekari često vole da kažu, su asimptomatska. Kada dođe do pojave simptoma (bol u grudima, osećaj lupanja i preskakanja srca, zamor, malaksalost, osećaj nedostatka vazduha i drugi) srčana bolest je već uznapredovala i zahteva hitan pregled i terapiju. Iz tih razloga važno je da pacijenti znaju da je čak 80 odsto kardiovaskularnih bolesti preventabilno, ako se program započne na vreme.

  • Da li su osobe sa srčanim oboljenjima izložene većem riziku kada je koronavirus u pitanju?

Imajući u vidu teške destruktivne efekte virusa Covid-19 na krvne sudove i kardiovaskularni sistem u celini, koje dovode do čestog infarkta i šloga kod ovih bolesnika ali i oštećenja krvnih sudova bubrega, creva i drugih, neophodne su maksimalne mere zaštite hroničnih kardiovaskularnih bolesnika. To podrazumeva obavezno nošenje zaštitne maske, fizičku distancu, redovnu higijenu ruku uz izbegavanje kontakata sa potencijalnim nosiocima ovog virusa.

  • Šta možemo učiniti da zaštitimo svoje srce? Koje su mere prevencije neophodne da se sačuvamo od srčanih oboljenja?

Upravo je HISPA program personalizovane i multidisciplinarne prevencije sveobuhvatan i na vreme sprečava oštećenje srca i krvnih sudova. On obuhvata lični program fizičke aktivnosti, ishrane, antistresnih aktivnosti, ali i unošenje neophodnih lekova i adekvatnih vitamina i minerala poput magnezijuma, cinka i drugih. Neophodan je i adekvatan unos tečnosti, uz poseban savet da to budu oligomineralne vode bogate magnezijumom i drugim neophodnim sastojcima. Ukratko, najznačajnije mere prevencije su normalna fizička aktivnost, izbalansirana i kvalitetna ishrana, adekvatan unos vitamina i minerala i redovne posete svom lekaru.

  • Poznato je da je magnezijum mineral bez kojeg naše srce ne može. Kakva je tačno njegova uloga kada je zdravlje srca u pitanju, koja je optimalna količina koju bi trebalo svakodnevno da uzimamo i iz kojih izvora možemo da obezbedimo svom organizmu odgovarajuću količinu magnezijuma?

Magnezijum je apsolutno neophodan mineral bez kojeg srce ne može da obavlja svoje osnovne funkcije. Neophodan je ne samo za normalan rad srčanog mišićića već i za održavanje normalnog ritma srca. Najčešće potrebne dnevne količine magnezijuma su 300-400mg dnevno. Nažalost, savremena ishrana često ne obezbeđuje potreban unos ovog minerala tako da je jedan od najboljih načina zadovoljavanja potreba organizma za magnezijumom unos adekvatnih količina vode koje su prirodno bogate njime. Time se istovremeno postižu pravilna hidracija i unos potrebnih količina magnezijuma.