“Čudesni, fascinantni Kiš, njegovi dugi prsti među kojima je cigara. I pored njega Pekić i Kovač”: Filip David piše o svom prijatelju u novom Nedeljniku

0
Danilo Kiš na terasi hotela "Argentina", u Dubrovniku, 1979. godine. Fotografija iz porodične arhive, zahvaljujući profesorki Mirjani Miočinović

“Književnost je paralelan život!”

Kako vreme prolazi, ličnost Danila Kiša sve više postaje deo legende.

Mi, njegovi savremenici, prijatelji i saučesnici u istom poslu, svedoci njegovog ljudskog lika i književnog izrastanja, pokušavamo da odgonetnemo misteriju ovog drugog Danilovog života. Ona je svakako u vrednosti njegovog dela, u onome što iz toga dela zrači i daje mu neprekidno nova značenja. Bolno Danilovo životno iskustvo sadržano je u svakoj reči, svakoj rečenici njegovih priča i romana. U sećanju ostaje čudesni, fascinantni Kiš, njegova vitka, pomalo pognuta figura, njegovi dugi prsti među kojima je cigara, kojima lista knjige, ali i vešto prebira po žicama gitare. Dok rukom prolazi kroz gustu kosu, odzvanja njegov melodičan, odmeren glas. I vidim, gotovo uvek vidim, tu pored njega Borislava Pekića i Mirka Kovača, prijatelje koje je voleo, cenio, uvažavao…

Prijateljstvo započeto u mladosti, sa prvim objavljenim pričama i knjigama, ali i kasnije nepomućeno, pisci koji su po svemu, po uverenjima, dometima, izboru, pripadali jednako ovdašnjim kao i evropskim književnostima. Kažem ovdašnjim jer ih nijedna sredina nije mogla sasvim proglasiti svojima. A Danilo je više od ostalih nosio svoje ukletstvo i svoje preimućstvo kosmopolite po rođenju, ali i po izboru.

Ceo tekst Filipa Davida objavljen je u novom broju Nedeljnika, posvećenom tridesetogodišnjici smrti Danila Kiša.

Ovaj broj Nedeljnika je na svim kioscima od četvrtka, 11. oktobra, a svi čitaoci na poklon dobijaju Njujork tajms na srpskom jeziku.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime