Crtanje, pisanje i štrikanje: Koliko je ručni rad dobar za mozak i mentalno zdravlje

Aktivnosti poput pisanja, uređivanja bašte i pletenja mogu da poboljšaju naše veštine i raspoloženje. Ljudska ruka je čudo prirode. Nijedno drugo stvorenje na Zemlji, čak ni naši najbliži rođaci primati, nema ruke koje su strukturirane kao naše – sposobne za tako precizno hvatanje i pokrete.

Ipak, savremeni život je takav da radimo dosta manje složenih i praktičnih poslova nego ranije. Sve uglavnom zahteva jednostavne pokrete, kao što su tapkanje po ekranu ili tastaturi, a stručnjaci tvrde da složeniji pokreti pomažu da bolje razmišljamo i bolje se osećamo, piše The New York Times.

„Kada pogledate strukturu mozga — veliki njegov deo je posvećen pokretu, a posebno namernom pokretu ruku, kaže Keli Lambert, profesorka bihevioralnog ponašanja. neuronauke na Univerzitetu Ričmond u Virdžiniji.

Ručni rad donosi posebno zadovoljstvo zbog veze između truda i nagrade – kada pravimo nešto, potrebna su ulaganja i trud, a onda imamo satisfakciju kada vidimo rezultate.

U nekim od istraživanja koje su sproveli nad na životinjama, dr Lambert i njene kolege otkrili su da pacovi koji su koristili svoje šape da iskopaju hranu imaju zdravije nalaze hormona stresa i da su bolji u rešavanju problema u poređenju sa pacovima kojima je data hrana bez potrebe da kopaju.

Ona vidi neke sličnosti u studijama o ljudima, koje su otkrile da je čitav niz praktičnih aktivnosti — poput pletenja, baštovanstva i bojenja — povezan sa kognitivnim i emocionalnim prednostima. Na taj način se poboljšavaju pamćenja i pažnja, a smanjuju se simptomi anksioznosti i depresije.

Mnoge od tih aktivnosti, kao što je recimo bojenje, teraju nas da budemo pažljivi, a to bi moglo da bude korisno za mentalno zdravlje.

Oni koji su posmatrali pletenje rekli su nešto slično. „Pletenje je slično meditaciji“, kaže Ketrin Bakman, profesorka radne terapije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi koja je ispitivala vezu između pletenja i blagostanja. Zadaci koji zahtevaju pažnju i predstavljaju neku vrstu izazova mogu da budu veliki podsticaj za učenje.

Dr Lambert kaže da ljudi koji su u depresiji imaju nešto što se zove naučena bespomoćnost – osećaju se kao da ono što rade nije važno i ne funkcioniše. Ona dodaje da ručni rad može da pomogne, jer ljudi stvarno vide da su uradili nešto dobro, da su uspeli u tome što su započeli.

U maloj studiji norveški istraživači su uporedili neurološke efekte pisanja rukom i kucanja na tastaturi i otkrili da je pisanje rukom povezano sa „daleko složenijom“ moždanom aktivnošću od pisanja na tastaturi.

„Ali kada kucate, pišete slova istim i veoma jednostavnim pokretom prsta. Sa ručnim pisanjem je drugačije, zahteva složenije pokrete“, zaključila je dr Van der Merova, jedna od istraživača norveške studije.

Rusti Gejdž, profesor na Institutu Salk za Biološke studije u San Dijegu, kaže da učenje novih veština i rad na novim aktivnostima mogu da stimulišu rast novih ćelija u mozgu.

„Prednosti mnogih praktičnih aktivnosti nisu upitne. Pored baštovanstva i rukotvorina, aktivnosti poput umetnosti i sviranja nekog instrumenta takođe pomažu. Znate, mi smo evoluirali u trodimenzionalnom svetu, i evoluirali smo da komuniciramo sa tim svetom našim rukama. Postoji mnogo razloga zašto rad rukama može biti prosperitetan za naš mozak“, kaže Lambert.