Čovek-mašina: 50 godina Kraftverka

0
EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Kultni nemački bend Kraftverk proslavio je 50. rođendan. Jedini koncert u domovini održali su u Bonu. Elektro-pioniri su doneli revoluciju u svet muzike, a uticali su i na razvoj elektro-scene u bivšoj Jugoslaviji.

Hofgartenvize u Bonu. Istorijska lokacija za istorijski koncert Kraftverka. Na mestu na kojem su Nemci početkom osamdesetih godina prošlog veka masovno protestovali protiv trke u atomskom naoružavanju, bend iz Diseldorfa podsetio je na nuklearne katastrofe u Černobilju, Fukušimi i Selafildu. Njihov „Radioaktivität“ mnoge je u publici asocirao na aktuelnu situaciju oko ukrajinske elektrane Zaporožje.

Multimedijski 3D-spektakl u Bonu bio je jedini nemački koncert u okviru jubilarne svetske turneje Kraftverka. S malim zakašnjenjem od dve godine, elektro-pioniri su s najvernijom publikom proslavili 50 godina postojanja. Na livadi ispred bonskog univerziteta okupilo se, prema navodima organizatora, 25.000 ljudi. Ali, bez obzira na masu, to je bilo gotovo pa porodično druženje.

Opuštena atmosfera, bez stresa, ljudi u majicama s motivom „Autobahna“, crvenim košuljama i crnim kravatama ili u biciklističkim majicama „Tour de France“ zalazak sunca su dočekali prepričavajući neke ranije koncerte. Uglavnom starija publika, ali bilo je i očeva s maloletnim ćerkama ili sinovima, deda s unučiäima… Kraftverk spaja generacije.

I svi nose 3D-naočare. Nije samo slika 3D, već i ton. A ton je impresivan. Pogotovo u delu koji je nešto bliže pozornici. Koncert se održao s dvogodišnjim „kašnjenjem“, nekoliko puta je bio odlagan zbog korona-restrikcija. Izvorno je Kraftverk trebalo da nastupi u okviru obeležavanja proslave 250. rođendana Ludviga van Betovena – koji je rođen upravo u Bonu.

Svemirski kostimi

A onda, tačno u 21:00, na minimalističku uređenu pozornicu ulazi četvorka u tipičnim, svemirskim kostimima koji tako podsećaju na ronilačka neopren-odela. „Numbers“ za početak – song koji možda na najbolji način prezentira esenciju njihove glazbe: brojevi.

1 2 3 4 5 6 7 8

Kvartet stoji za svojim miks-pultovima gotovo bez ikakvih vidljivih emocija. Precizni tonovi. Maksimalno uvežbani. I večno pitanje: koliko je toga što vidimo i čujemo zaista uživo? Publiku to ne interesuje, opšte oduševljenje već na prve taktove, hiljade ljudi izvlači svoje mobilne telefone, snimaju video za uspomenu, stvari o kojima će se pričati do nekog drugog, novog druženja s „Kraftverkerima“.

Slede „Computerwelt“, „Spacelab“, „Autobahn“. Kraftverk u svom maniru bez mnogo pompe kritički secira kretanje i zloupotrebu podataka, slavi inovacije, ali ih i preispituje. Još pre 50 godina pokrenuli su revoluciju sa svojom glazbom, ali i danas se pitaju gde ta revolucija vodi?

A onda: „Das Model“. Praktično jedini pop-uradak na koncertu. Emocije. Publika je oduševljena: 25.000 ljudi prati Kraftverk od početka do kraja pevajući tekst.

O uticaju Kraftverka na svet muzike napisane su hiljade i hiljade stranica. Generacije muzičara širom sveta u njima su pronalazili inspiraciju. Dipeš mod. Ili na primjer Daft pank. Kraftverk se na globalnu scenu probio 1974. sa albumom „Autobahn“.

U oldtajmerima koji vizuelno prate kvartet oko Ralfa Hitera, u svim tim bubama i Mercedesima iz sedamdesetih godina prošlog veka, Kraftverk je krenuo na put u budućnost.

Uticaj na YU-scenu

Na tom putu su imali veoma veliki uticaj i na bendove iz bivše Jugoslavije. U početku se taj uticaj polako akumulirao. Oni su, kako kaže urednik DW i dobar poznavalac tadašnje muzičke scene u Jugoslaviji Saša Bojić, tada još postojali u vidu nekakve ezoterike za koju je znalo veoma malo ljudi:

„Po meni se ključan događaj zbio 1978. godine kada su oni objavili svoj album ’Čovek-mašina’ (Mensch-Maschine). Taj album je mogao da se kupi u svakoj radnji s pločama u bivšoj Jugoslaviji. Ljudi su to počeli da kupuju.“ Fenomen Kraftverka publici je približen i preko malih ekrana:

„Zahvaljujući nekim emisijama kao što je bilo zagrebačko televizijsko Nedeljno popodne, gde je korišćena njihova muzika, na primer ’Roboti’ (Roboter) s albuma ’Čovek-mašina’. I tako su ljudi odjednom počeli da se interesuju, počeli su da se pitaju šta je to?“

Pozornica u Bonu

Bojić kaže da su se zatim na sceni pojavili i bendovi koji su se interesovali za stvaranje te vrste muzike. Ogroman uticaj grupe Kraftverk na američku i britansku muzičku scenu doprineo je tom fenomenu. I tako su oni posredno, preko svojevrsnog drugog talasa, takođe stigli u Jugoslaviju krajem sedamdesetih godina, dodaje urednik DW:

„I moram da kažem da su zato, između ostalog, počeli da sarađuju početkom osamdesetih veoma kvalitetni bendovi koji su tada mnogo obećavali na planu elektronike u tadašnjoj SFRJ. Izdvojio bih samo neke, na primer Davor Tolja i Marina Perazić kao ’Denis i Denis’, ili ’Videoseks’ iz Slovenije, ili neki bendovi iz Beograda, na primer grupa ’Beograd’. I po meni najbolji od svih, ali to je samo moje mišljenje, mnogi ga neće podržati – to je bend ’Maks & Intro’, koji je svirao tehno-pop. To je bilo nešto jako novo, nešto jako sveže.“

Ali postojao je i jedan veliki problem: oprema. Sviralo se na sintisajzerima i instrumentima koje je bilo teško nabaviti i koji su bili veoma skupi. Tako je nastala svojevrsna diskrepanca između onoga što su mogli da sviraju uživo i onoga što su mogli da sviraju u studiju, napominje Bojić i kaže da je, zahvaljujući Kraftverku, sve to unelo veliku svežinu na jugo-pop muziku.

Music Non Stop

Vraćamo se u Bon. Dvosatna seansa s 25.000 fanova na koncertnoj livadi, te sa još bar desetak hiljada ljudi okupljenih u susedstvu koji su uživali u bombastičnom saundu, ali bez vizuelnog spektakla, nastavljen je „Radioaktivnošću“. Zatim su se ređali hitovi poput „Tour de France“ ili „Trans Europa Express“. Majstorsko delo iz poluvekovnog opusa diseldorfskog benda, kako kažu kritičari.

Trenuci u kojima se oseća nostalgiju okupljene mase. Pri kraju: „Wir sind die Roboter“. Ali na sceni više nisu muzičari od krvi i mesa. Na sceni nije prvi nemački bend koji je ušao u „Rock and Roll Hall of Fame“, već pravi pravcati roboti. A na samom kraju: „Music Non Stop“.

Legende zatim napuštaju pozornicu. Njihova muzika ostaje.