Iznenadna smrt Davida Marije Sasolija, predsednika Evropskog parlamenta 11. januara ove godine, duboko je dirnula sve one koji veruju u ostvarenje i učvršćivanje projekta Evropske unije kakvu su osmislili njeni osnivači, posle pokolja i strahota dva svetska rata: od Alčidea de Gasperija, Roberta Šumana i Konrada Adenauera, pa sve do Žana Monea i Altijera Spinelija.
Posle državničke sahrane u Rimu, u bazilici Santa Marija delji Anđeli, u ponedeljak 17. januara, u znak sećanja odata mu je počast u amfiteatru Evropskog parlamenta u Strazburu, čiji je bio član od 2009. godne i šesnaesti predsednik, od 2019. godine.
Prisutni su bili šefovi evropskih institucija, od Ursule fon der Lejen, Šarla Mišela, privremene predsednice Parlamenta – Roberte Metsole, francuskog predsenika Emanuela Makrona – u ime rotirajućeg predsedavajućeg Evropskom unijom – pa sve do brojnih evropskih političkih lidera. Italijansku delegaciju predvodio je Mario Dragi, predsednik Saveta ministara Republike.
Brižljiv i pouzdano tačan novinar, zatim strastveni političar i čovek dijaloga, David Marija Sasoli, svojom kulturom i zalaganjem znao je kako treba negovati evropsku političku inicijativu u službi ljudi i institucija, u potrazi za opštim dobrom, podržavajući važnost autoritativne politike podrške koja je bliža građanima i njihovim potrebama, a praćena odlučnom evropskom akcijom za borbu protiv klimatskih promena, za zaštitu životne sredine i zdravlja, kao i prilagođavanje Ugovora EU ovim hitnim potrebama koje se ne mogu odlagati.
Čvrsto i postojano je radio na jačanju parlamentarne demokratije i na promociji temeljnih vrednosti Evrope prava, Evrope slobode i različitosti, čineći Evropski parlament merodavnim protagonistom političke debate u veoma delikatnoj fazi, kao što je ova sadašnja, podržavajući potrebu za odlučujućom prekretnicom ka Evropi budućnosti, u znaku otvorenosti i solidarnosti, odnosno suprotstavljanju zidovima nacionalizama.
Posebno je podržavao proširenje Evropske unije i na zemlje Zapadnog Balkana, na „putu ka zajedničkoj evropskoj budućnosti“, promovišu
i i potpisujući u Briselu, 28. juna minule godine „zajedničku deklaraciju“ sa predsednicima parlamenata država ovog geografskog regiona, u uverenju da se „evropska perspektiva i proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji“ može ostvariti u skladu sa „političkim, ekonomskim i bezbednontim interesima EU“, kao „geostrateško ulaganje u stabilniju, jaku i ujedinjenu Evropu“.
Ovaj apel Davida Marije Sasolija, predsednika Evropskog parlamenta, poslednji put ponovljen je 6. oktobra prošle godine, iskrenom zvničnom porukom na samitu EU- Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja u Sloveniji, naglašava ulogu koja je postala još važnija u vremenu pandemije, podsećajući na „delovanje solidarnosti i saradnje EU i Zapadnog Balkana u borbi protiv kovida 19 i potvrđujući posvećenost Evropskog parlamenta na putu Zapadnog Balkana“ ka zajedničkoj evropskoj budućnosti, u čvrstom uverenju da bi „mirni, stabilni i prosperitetni kontinent bio od koristi svim evropskim građanima“.
Između ostalog, snažno je doprineo unapređenju dijaloga sa mediteranskim zemljama kako bi postale svojevrsno „more mira“, otvoreno za demokratiju, slobodu i solidarnost sa afričkim kontinentom.
Smrt Davida Marije Sasolija otvara prazninu u redovima onih koju podržavaju učvšćivanje Evrope mira, demokratije, solidarnosti, pravde, razvoja, jednakosti, zaštite i promocije znanja, kulture i ljudskih prava – sve u službi građana.
Lično čuvam dragocenu uspomenu na jedan od njegovih govora i na srdačan razgovor koji je usledio 3. juna 2010. godine, povodom otvaranje izložbe „Pjer Luiđi Nervi, arhitektura kao izazov“, u muzeju CIVA u Briselu, organizovanu u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu, čije sam vođstvo preuzela prethodnog 9. aprila.
Konstruktivni i uvek srdačni bili su naredni susreti u Briselu, Rimu i u Trentu, mom gradu. Posebno se sećam poslednjeg, minulog 1. juna, u prisustvu predsednika Republike Italije Serđa Matarele, prilikom dodele magistarske diplome i počasne titule za Evropske i internacionalne studije Antoniju Megaliciju, mladom trentinsko-kalabrijskom novinaru koji je ubijen u Strazburu 11. decembra 2018. godine.
Vrsni novinar, David Marija Sasoli nastavio je zapravo da i dalje utire put i ostao posvećen borbi za sloboodu štampe i novinarsku autonomiju, za slobodno novinarstvo koje bi bilo izvor valjanog informisanja građana, podržavajući mlade novinare učesnike, članove redakcija evropskih univerzitetskih radija i projekata Euphonica i RadUni, a sa tim i ideje i vrednosti osnivača Evropske unije, za formiranje i kritično i aktivno učešće mlade generacije u evropskim institucijama, kao “graditelja mostova” Evrope sutrašnjice.
David Marija Sasoli bio je svojevrsni tkalac odnosa na istom idejnom putu poput onog koji su stvarali Ivo Andrić i Miloš Crnjanski. Za budućnost mira, za dijalog i obrazovnu i kulturnu saradnju u sklopu slobodnog izražavanja građana, kao i sredstava informisanja. Za Evropu današnjice i sutrašnjice.
Tagovi
