Cene nekretnina rastu u čitavoj Evropi

    0

    Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, a ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu, i 1,6 puta veći u odnosu na prepandemijsku 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.1 Novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14 odsto nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40 odsto. U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (krediti dinarski indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Naime, ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.

    Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina deo su šireg trenda. Prosečni rast cena u 40 država članica OECD-a iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina. Istraživanje Erste Grupe2 pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine, a kako nema promena na strani ponude i potražnje – takav trend bi mogao da se nastavi.

    Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj (obe malo preko 20%) i Rumuniji (svega 10%).

    Postoji više razloga za ovakav trend – od neuravnotežene ponude i tražnje do povoljnih kredita sa rekordno niskim kamatama. Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu. Međutim, za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu smo bliži Velikoj Britaniji (86 dana).

    Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE znatno je smanjen, a bankarski sektor u regionu nalazi se u dobrom i stabilnom stanju, čime doprinosi finansijskoj stabilnosti.

    Kada je u pitanju stanovanje, jedno od trenutno najaktuelnijih pitanja, pored pomenutog rasta cena, odnosi se na zelene politike. Trenutno 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno – troše 40% ukupne potrošnje struje i emituju 36% gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55% odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja koji su odgovorni za oko 80 potrošnje energije. Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja.

    Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou. U tom smislu, od ključnog značaja za povećanje stope renoviranja u celoj EU tokom predstojeće decenije biće edukativne kampanje i pružanje različitih finansijskih proizvoda kao što su zeleni krediti, hipoteke i poreske olakšice.

    Već nekoliko godina unazad Erste Banka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima. Početkom juna, Erste Banka je potpisala drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti. Prošlogodišnji podaci Erste Banke ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.