Poznavaoci geopolitičkih prilika vole da kažu da je američka politika kao brod sa širokim „gazom“ velike inertnosti. Američki politički sistem je, objašnjavali bi oni to obično tokom izbora, jedan glomazan mehanizam sa stotinama međusobno spregnutih institucija i agencija, u kojem jedan čovek, pa makar on bio i predsednik, ne može sam donositi ključne odluke. Koliko god taj čovek bio bogat i moćan, kormilo broda se ne može pomeriti uz pomoć samo dve ruke.
Ovih dana, međutim, jedan čovek – vrlo bogat i uticajan, istaknuti republikanac oštrog jezika – uporno to pokušava da učini.
Kada kaže „zatvorite granice, deportujte kriminalce“, izvršna vlast zabrani fizički ulazak ilegalnih migranata na južnoj granici, kada kaže da su institucije neefikasne, administracija osnuje neko imaginarno odeljenje koje će to „srediti“. A on čak nije ni predsednik.
Kada Ilon Mask kaže da Agencija SAD za međunarodni razvoj treba da umre, onda vlada krene da ga „ubija“.
Bila je nedelja veče kada su službenicima USAID-a u Vašingtonu naprasno blokirane mejl adrese. Malo posle ponoći, osoblje je dobilo mejl u kojem im je objašnjeno da je sedište ove agencije u američkoj prestonici zatvoreno.
Istog dana, Mask je na svom Iks nalogu saopštio da je obavio detaljan razgovor sa predsednikom Trampom koji se „složio“ sa njegovom idejom da se ova „kriminalna organizacija“ kojom upravlja „gomila radikalnih ludaka“ – kako su dvojica lidera SAD nazivali USAID – treba zatvoriti.
Češljanje Maskovog Odeljenja za efikasnost vlade (simbolične skraćenice DOGE), koje je formirano sa namerom da krajcuje „nepotrebne troškove“ državnih organa, krenulo je tako sa jednom od najvećih agencija koje se bave humanitarnom pomoći u svetu.
Kugla puna crva
Jedan od stubova Trampove predsedničke kampanje bio je kritički stav prema politici spoljnih finansiranja prethodne administracije, posebno kada je u pitanju vojna pomoć na ratištima na drugom kraju planete. Predizborna obećanja obistinila su se već sa prvim izvršnim naredbama 45. i 47. predsednika SAD. Sa idejom da u konačnici ukine USAID, Tramp je naredio da se zbog revizije pauziraju (uz određene izuzetke) sve međunarodne aktivnosti na 90 dana, ali to je suštinski jedino što, zasad, može da zabrine svet.
Ono što treba da zabrine zaposlene, jeste to da su prostorije sedišta agencije u Vašingtonu za njih zatvorene. Više od 600 zaposlenih preko noći je isključeno iz kompjuterskih sistema agencije, a na kraju su ugašeni svi sajtovi. Iz kancelarija i prostorija USAID-a uklonjene su oznake i fotografije organizacije.
Istog dana, američki državni sekretar Marko Rubio preuzeo je vršenje dužnosti rukovodioca USAID-a, potvrđujući time da je Stejt department faktički preuzeo ovu do sada nezavisnu federalnu organizaciju. Nešto ranije, administracija je poslala nekoliko visokorangiranih službenika ove agencije na plaćeni odmor, zbog toga što su, kako je pisao Njujork tajms, odbili da predaju poverljiv materijal specijalnim Maskovim timovima za inspekciju.
Za sve to vreme, predstavnici vlasti zasipali su USAID svakakvim izjavama.
„Postalo je očigledno da to nije samo jabuka sa crvom u njoj. Ono što imamo je kugla puna crva. Moramo se otarasiti cele stvari, ona se ne može popraviti. Zatvorićemo je“, bila je jedna od najracionalnijih Maskovih izjava o USAID-u ovih dana.
Novopečeni v. d. rukovodioca Marko Rubio bio je nešto racionalniji, kada je optužio rukovodstvo USAID-a za neposlušnost i poručio im da je sada tu on glavni. Mnogi poslovi koje agencija obavlja, rekao je, nastaviće se i dalje, „ali da trošenje mora biti u skladu sa nacionalnim interesom“.
Šta će to značiti
Masivni mehanizam USAID-a od oko 10.000 ljudi raspoređenih u više od 100 zemalja pruža oko 40 odsto humanitarne pomoći na globalnom nivou u različitim oblastima.
Uglavnom su to programi snabdevanja hranom u zemljama pogođenim krizama. Veliki deo budžeta ide i na zdravstvene programe, kao što su vakcinacije protiv širenja virusa koji mogu izazvati pandemiju. Sredstva se koriste i u samim ratnim operacijama, od pomoći ranjenima do čišćenja mina.
Prema podacima vlade SAD, tokom 2023. godine USAID je iskoristio oko 40 milijardi dolara iz budžeta. Velika većina tog novca završi u Aziji, Africi i Evropi, pre svega u Ukrajini. Od početka rata, USAID je Ukrajini pružio 2,6 milijardi dolara humanitarne pomoći, pet milijardi dolara za razvoj i više od 30 milijardi dolara direktne budžetske pomoći.
Rubio je, međutim, rekao da se zamrzavanje neće odnositi na humanitarne programe posebne namene koji se odnose na „spasavanje života“, u šta spada pomoć Izraelu i Egiptu (inače, najvećim primaocima vojne pomoći SAD), kao i snabdevanje hranom u Pojasu Gaze.
Činjenica da će ove mere najviše pogoditi Ukrajinu može se čitati i kao Trampova namera da promeni politiku SAD prema Ukrajini, što je u kampanji takođe forsirao.
Bajdenova administracija, dok je još bila na snazi, namenila je USAID-u za ovu godinu oko 42 milijarde iz budžeta, što je i dalje manje od jedan odsto ukupnog budžeta Sjedinjenih Država.
Upravo tu proporciju, kritičari Trampovih nastojanja da „obuzda“ trošenje USAID-a navode kada žele da istaknu negativne efekte koje bi imalo eventualno ukidanje agencije o kojem priča Mask. Manje od jedan odsto godišnjeg budžeta ne predstavlja preteran trošak u odnosu na to koliko bitan posao USAID obavlja, ne samo u ublažavanju humanitarnih kriza nego i u strateškom planu za samu Ameriku, jedan je od argumenata kritičara.
„Ukidanje USAID-a, koji sprečava glad, suprotstavlja se ekstremizmu i stvara nova tržišta za izvoz, učinilo bi svet opasnijim mestom za Amerikance i predstavljalo poklon za Kinu i Rusiju“, rekla je demokratska senatorka iz Minesote Ejmi Klobučar na društvenim mrežama.
Šta se to nas tiče
Na proslavi dve decenije saradnje Srbije i USAID-a, krajem 2021. godine, rečeno je da je u tom periodu agencija uložila u Srbiju 882 miliona dolara – u NVO i civilni sektor, obrazovanje, kulturu, medije, zdravstvo i energetiku, radeći sa 500 organizacija i 250 medija.
Teško je, međutim, ceniti na koji će način zamrzavanje finansiranja uticati direktno na Srbiju. Projekat „Pravda za sve“ koji je sprovođen u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava već je obustavljen, prema pisanju Dojče velea.
Najskoriji paket sredstava koji je pristigao u Srbiju izazvao je oštre reakcije iz centra u Vašingtonu. Milion i po dolara za programe promovisanja različitosti, pravičnosti i inkluzije na radnim mestima u Srbiji, portparolka Bele kuće Kerolajn Levit nazvala je zloupotrebom i beskorisnim trošenjem.
Veliki deo sredstava koristi i sama država, kao i lokalne samouprave, mada će često finansiranje od strane USAID-a poslužiti za paušalne optužbe o „stranim plaćenicima“ koji „ruše državu“. I sama predsednica Skupštine Ana Brnabić dugo je bila deo Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koji delom finansira USAID, a sredstvima USAID-a napravljeni su sajtovi Vrhovnog suda i Narodne skupštine Srbije.
Može li, ipak, jedan čovek pomeriti kormilo
Predsednik SAD može ostvariti svoj uticaj na USAID, mada je on Zakonom o stranoj pomoći limitiran. USAID se smatra samostalnom izvršnom agencijom, što znači da ga Tramp u suštini i ne može izvršnom naredbom potpuno ukinuti, ali čak i ukoliko bi pokušao, sa tom bi odlukom morao da se usaglasi i sud i Kongres u kojem Tramp nema toliko stabilnu većinu.
I sami predstavnici u Kongresu su saglasni sa time, posebno demokrate koje su izuzetno kritične prema ovim merama. Senator Kris Marfi je svojom objavom na društvenim mrežama potvrdio da Tramp svojeručno ne može ukinuti USAID legalnim putem.
„To bi bilo nezakonito. Ne može jednostrano zatvoriti federalnu agenciju. Bio bi to još jedan napad na Ustav“, napisao je on.
Novoizabrani predsednik, uz podsticaje svog najbližeg saradnika, eventualno bi mogao da USAID uvrsti u Stejt department i tako mu ukine nezavisni status, što bi bilo bez presedana. Postavljanje Rubija na čelo agencije moglo bi se tumačiti kao pokušaj da se krene u smeru „obuzdavanja“ USAID-a.
I još jedan pokušaj promene kursa velikog broda sa dubokim „gazom“, ali sa posledicama po one najugroženije.
Tagovi
Darko
Nema više. Pojela cica maca.