Zlatan Ibrahimović privlači pažnju jeste konstrukcija koja bi mogla biti okarakterisana kao pleonazam. Ibra je fokusirana pažnja i kada stoji i ćuti. Poslednjih nedelja se piše o tome da bi mogao da se vrati u Italiju, a mediji na čizmi koriste to što Zlatan ne ćuti.
Ovoga puta se prisetio svog sukoba sa Markom Materacijem. Nije on bio sudbonosan kao onaj Roja Kina i Alge Inge Halanda, kao „greh njegovog oca“ o kojem je pisao Marko Prelević, a nije ni rasistički kao mnogi drugi.
Bio je to sukob dvojice posvađanih fudbalskih blizanaca – ekscentrika koji odlično rade svoj posao (dobro, Ibrahimović malo bolje).
Sve je počelo od Materacija.
„Igrali smo protiv Intera. Materaci je uleteo u mene kao ubica i povredio me. On je bio čvrst fudbaler, to je u redu, ali postoje dva načina da se bude čvrst. Čak je i Paolo Maldini bio čvrst, ali sa drugačijim ciljem“, naveo je Ibrahimović.
Želeo je da se vrati na teren da mu se osveti, ali nije mogao od bolova.
A onda je dočekao svoju priliku.
Po dolasku u Milan, bilo je vreme za novi susret sa Materacijem, sa kojim je prethodno bio saigrač upravo u Interu.
„Svi su bili protiv mene, ali to me motiviše. Ipak, ako izgubite kontrolu, neće biti dobro. Dobio sam penal… Ko me je oborio? Materaci. U drugom poluvremenu je opet krenuo na mene i ja sam ga udario potezom iz tekvondoa. Poslao sam ga u bolnicu. Dejan Stanković me je pitao zašto sam to uradio. Rekao sam mu da sam čekao taj momenat četiri godine. Zato“, istakao je Ibrahimović.
Tagovi
R
Bravo!!! Zasluzio je to isto vise puta!!!
Stojan
Svaka ti čast.zato te i volimo