Burni dani su za nama, a pred nama dani neizvesnosti.
Protekli vikend obeležile su dve slike Srbije – dok je u Sremskoj Mitrovici održan skup SNS-a, koji je, prema rečima predesnika, bio najveći u istoriji, u Kragujevcu je Sretenje dočekano uz (zaista) najmasovniji studentski protest do sada.
Jedni su donosili deklaracije, drugi su dizali glas. Jedni su govorili o prošlosti, drugi o budućnosti.
Studentski pokreti kroz istoriju često su bili znak velikih promena, ali su, isto tako, neretko završavali neuspehom.
O tome ali i o sudbini studentskog bunta, piše i Milan St. Protić u ovom broju Nedeljnika.
„Masovni pokreti mladih ljudi, tokom novije prošlosti ljudskog roda, u dvadesetom veku naročito, po pravilu su predstavljali najave novog doba. Nadahnuta humanističkim idejama, puna optimizma i vere u pravedniji svet, evropska se, pa i svetska, omladina bunila protiv vlastodržaca, vladajućih oligarhija, društvenih nepravdi i organizovanog nasilja.“
Pitanje koje se sada postavlja nije samo kako su se studentski pokreti kroz istoriju gasili, već i kako se mogu održati. Protić podseća na proteste protiv rata u Vijetnamu, kao i na studentski pokret na trgu Tjenanmen.
„Različiti po tradiciji, religiji, političkoj ideologiji, narodnim običajima, i kineski i američki akademci ustajali su nasuprot sopstvenim vlastima u jedinstvenoj težnji za pravednijim okruženjem. Prvi su poraženi, drugi su posečeni.“
Dok studenti protestuju, starije generacije ih posmatraju sa skepsom, podsećajući ih na prethodne neuspehe. No, isto tako, kroz istoriju je bilo jasno da bez njihove upornosti ne bi bilo ni sitnih, ali važnih pomaka. „I najduži put počinje prvim korakom“, podseća Protić na staru kinesku mudrost, postavljajući ključno pitanje – da li će pobediti idealizam ili pragmatizam, revolucija ili evolucija?
O svemu tome, o istorijskim lekcijama, o izboru između istrajnosti i odustajanja, o budućnosti studentskog bunta – čitajte u novom broju.
Pored toga, lajtmotiv svih protesta do sada bili su korupcija, deklaracije, pretnje… A koji su to sve bili pogrešni protesti protiv studenata i šta posle protesta?
„U nedelji kada je Srbija slavila Dan državnosti, iz Šumadije, odnosno Srema, stigle su dijametralno suprotne poruke. Studenti organizuju naredno okupljanje u Nišu, dok vlast pokušava da se iz cele situacije izvuče mešavinom pretnji, priče ougroženosti nacije, povremenog popuštanja, ali i novom akcijom protiv korupcije. Koće sledeći da bude uhapšeni da li bi išta od toga u ovom trenutku zaustavilo talasprotesta? O tome u novom broju pišu Dušan Telesković i Ognjen Terzin.
ZA TO VREME U SVETU
Šta se dogodilo sa Saveznom Republikom u prethodnih par godina? Gde je nestala Nemačka simbol stabilnosti i drugog ekonomskog čuda? Šta se dogodilosa politikom“Wandel durch Handel“?
Pitanja na ove odgovore u novom broju Nedeljnika daje Željko Pantelić.
On piše da je ironija sudbine da se demokratsko-liberalni poredak u Nemačkoj minira iz Vašingtona u momentu kada se sprema pozornica da u Berlinu dobiju kancelara amerikanofila, Fridriha Merca, kakvog nisu imali nikada.
Ne propustite da saznate odgovore na sva pitanja koja je Pantelić postavio!
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„O, ne, Miljenko dragi, ni u snu ne bih rekao da su stadionske rulje stada klaunova koji žive u nekom evropskom miru i redu, naprotiv, mislim da su ti dragovoljački Sturmabteilunzi–koji od pre izvesnog vremena, osim uobičajenih đilkoša, okupljaju i devojčurke i decu–vrlo opasna pojava, da su to (zasada nenaoružane) fašističke falange koje će–sve i da ostanu nenaoružane, a verovatno će ostati–opustošiti poslednje ostatke starih poredaka. Ceremonijala i procedura.
Za razliku od tebe, ja sam se sporta, posebno fudbala, okanio na samom početku osamdesetih. Prekonoć sam–nesvojstveno meni koji se samo nasilnim puten odričem navika i koji sam sa devojkama raskidao i po godinu i po dana–bez razmišljanja i premišljanja (u ovom slučaju meni svojstveno) prestao gledati prenose utakmica, o odlascima na stadione da i ne govorim“. počeo je Jegrović pismo kao odgovor na Basarino od protekle nedelje.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
