Notr Dam je pupak Francuske kroz koji se prelama njena istorija, čak i kada je bila u drugom planu. Sa stepeništa Bogorodičine crkve polaze svi putevi u Francuskoj, zbog čega je Šarl de Gol naredio generalu Leklerku da pošto-poto mora da stigne pre saveznika do trga ispred Notr Dama, na kojem će otac Pete republike održati govor zahvalnosti za oslobođenje od nacista. Međutim, svoju današnju slavu i planetarnu obavezu svih svežih bračnih parova da naprave selfi ispred nje, Bogorodičina crkva duguje Viktoru Igou, Napoleonu i Žak-Luju Davidu.

Bogorodičina crkva je vekovima bila u senci Bazilike Sen Deni, gde su sahranjeni gotovo svi francuski kraljevi i Katedrale u Remsu gde su krunisani gotovo svi kraljevi Francuske. Na svom kontu je imala par venčanja: Katarine de Mediči sa Anrijem II i njihove ćerke Margarete sa Enrikeom od Navare, koju je većina nas upoznala kao kraljicu Margo kroz roman Aleksandra Dime (Starijeg), po kojem je snimljen film za koji je Goran Bregović komponovao muziku.

Tanjug/AP

Bila je skrovište za nesrećne hugenote u Vartolomejskoj noći. U njoj se čuvala „kruna do trnja” koju je navodno nosio Isus Hristos na Golgoti, a Luj XIV, poznatiji kao Kralj Sunce, kačio je u njoj zastave protivnika poraženih na bojnom polju.

Partizani Francuske revolucije su je bukvalno očerupali jer je predstavljala simbol „ancien regime”. Svetina je uništila figure jevrejskih kraljeva verujući da su oni prezentacija francuskih krunisanih glava, a vođe revolucije su imali ideju da Bogorodičinu crkvu pretvore u „Hram razuma”.

Tanjug/AP

Napoleon u svojoj samozaljubljenosti i ideji posebnosti nije mogao da se kruniše za imperatora tamo gde su se krunisali francuski kraljevi. Otelotvorenje Jupitera nije moglo da izabere drugo mesto do onog gde je nekada, barem prema verovanju, bio hram vrhovnog boga: na mestu gde je nikla Bogorodičina crkva.

Notr Dam je toliko bio devastiran od Robespjerovih revolucionara da su Napoleonovi ljudi morali da pribegnu ideji Luja XIV i sa zastavama koje je neoimperator osvojio na Austerlicu i drugim ratištima sakriju oronulo stanje crkve. Naravno, sve to ne bi imalo efekta da genije Žak-Luja Davida nije ovekovečio trenutak samokrunisanja Napoleona remek-delom dimenzija 610 x 970 centimetara, koji se danas čuva u Luvru.

Tanjug/AP

Moglo bi da se kaže da je popularnost Bogorodičine crkve bila predskazanje onoga što će biti naša svakodnevica. Viktor Igo, nepopravljivi romantik, bio je duboko ganut izgledom i oronulošću Notr Dama. Jedan od najvećih pisaca koje je imao svet nije bio motivisan religioznim pobudama već romantizmom i shvatao je da se samo čudom Bogorodičina crkva spasla od revolucionarnog žara. Zato je odlučio da joj napravi neuništiv spomenik: roman „Bogorodičina crkva u Parizu”, objavljen 1832. godine. Knjiga je postigla takav planetarni uspeh da je Notr Dam, u roku od par godina, zahvaljujući Kvazimodu i Esmeraldi, postao najpoznatiji simbol Pariza i Francuske, Ajfelova kula će nići tek pola veka kasnije.

Ogromna većina ljudi i 13 miliona turista koji godišnje obiđu Bogorodičinu crkvu uvereni su da ono što vide postoji od 13. veka. To dovoljno govori koliko su simboli jači od izvornog, originalnog.

Tanjug/AP

Dojučerašnji izgled Bogorodičine crkve dugujemo Eženu Vileu le Diku, maestralnom restauratoru iz devetnaestog veka, i Napoleonu III koji je ukapirao da na obnovi Notr Dam i drugih simboličnih spomenika može da pomiri i zaceli rane podeljene postrevolucionarne Francuske. Primera radi „la Fleche” („strela” na francuskom), pojam koji se koristio da označi najviši toranj jedne crkve ili katedrale, izgrađen je tek 1860. godine, a bio je jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih delova Notr Dama.

Vatra koja je progutala „Fleche” i krov Notr Dama na početku Strasne sedmice simboličan je prikaz krize francuskog identiteta, sistema i države. Požar koji je napravio veliki ožiljak na Bogorodičinoj crkvi može da bude završni udarac Francuskoj kakvu smo poznavali. Ali može da bude i signal za njen preporod u duhu čuvene rečenice Fransoaza I „Sve je izgubljeno, osim časti” i da, kao u 19. veku, Notr Dam još jednom posluži za ozdravljenje i jačanje francuskog društva.

Ove nedelje, zahvaljujući Notr Damu, odzvanjaju ponovo reči Tomasa Džefersona, drugog američkog predsednika, iz njegovih ambasadorskih dana u Parizu: „Svaki čovek ima dve otadžbine: svoju i Francusku.” Notr Dam u plamenu potresao je svet više nego teroristički napad na Bataklan. Jednostavno, nestajanje simbola uz koje smo odrastali i kada vatra guta viševekovne građevine mnogo više i jače od izgubljenih života nas podseća da smo prolazni i da čak ni kamen nije večan, bez obzira na to što će, kao što bi Mrkonjić to rekao, napraviti još stariju i lepšu Bogorodičinu crkvu.

*Tekst Željka Pantelića iz novog Nedeljnika koji je od danas na kioscima

DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET