Burnout sindrom u eri COVID-19

Piše dr Branko Anđelković, menadžer marketinga, Galenika

0
Foto: Promo

Sa aspekta poslovnog okruženja, zasigurno nije zanemarljiv podatak koji nam govori da su mentalni poremećaji vodeći uzrok nesposobnosti u mnogim zemljama zapada, odgovorni za čak 30-40% bolovanja i da generišu trošak od oko 3% BDP-a. Evropska regija, kojoj i mi pripadamo, značajno je opterećena poremećajima mentalnog zdravlja, od kojih se posebno izdvajaju anksioznost i depresija, sa incidencom od preko 300 miliona slučajeva godišnje. Analize izveštaja o pokušaju samoubistva tokom života su pokazale da je 70% suicidalnih osoba imalo udruženi anksiozni poremećaj. U poslednjih 45 godina stopa suicida širom sveta porasla je za 60%. Samoubistvo je sada među tri vodeća uzroka smrtnosti među osobama u dobi od 15-44 godine (oba pola). Evropa je i u ovom slučaju u neslavnom liderskom ruhu. Dakle, alarm je uključen i veoma je bučan, a pandemija COVID-19 je donela nove, još jače izazove. Aktuelna pandemija (sada već epidemija) uzrok je tri puta više prijavljenih slučajeva poremećaja mentalnog zdravlja u odnosu na raniji period.

Pet je prioriteta koje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) vidi kao esencijalne u sferi nege mentalnog zdravlja. U ovom trenutku posebno apostrofiram petu koja ukazuje na ključan značaj visokokvalitetnih informacija, što često nedostaje, iako ova izjava zvuči prilično neverovatno u eri informacija na dlanu.

Dnevno smo izloženi bombardovanju svesnog Ja stresom sa svih nivoa: medija, autoriteta, tema kovida se nameće kao neophodna za razmenu mišljenja u svakoj interakciji… Stres je perzistentan, a naši „energetski nivoi“ su podložni pražnjenjima. Da li time postajemo bliži burnout sindromu, u korelaciji sa drugim trigerima? Svakako!

Šta moramo znati o burnout sindromu?

Osnovna činjenica koja mora postojati na samom početku razumevanja burnout sindroma je da se ovaj profesionalni fenomen NE klasifikuje kao zdravstveno stanje, već kao grupa faktora koji utiču na zdravstveno stanje. Da biste mogli voditi bitku sa izazovom izgaranja na poslu, morate imati širu osnovu razumevanja, jer izazov možete prevazići samo ukoliko ga dobro poznajete i razumete.

Burnout sindrom nije nešto što će proći poput prehlade, nakon par dana, samo od sebe. Zapravo, može proći samo ako: 1. na prvom mestu postoji svest pojedinca da mu je neophodna stručna pomoć (što često izostaje zbog osećaja stida), 2. ukoliko postoji razumevanje okoline o problemu (posebno radno okruženje) i 3. ako postoji dostupnost adekvatne stručne, pre svega medicinske pomoći.

Često se koristi metafora baterije za opisivanje stresa i izgaranja na poslu. A da li je to baš tačno? Zapravo nije. Šta se dešava kada se isprazne baterije na dečjoj igrački? Prestaje da radi! Da li osoba u burnout-u prestaje sa radom? Ne, ona nastavlja, tonući sve dublje i dublje različitom dinamikom, umanjujući svoju produktivnost dan za danom. Dakle, baterija nije komparativna, ali istina je negde između – u samoj patofiziologiji ovog fenomena leži status tri energetska nivoa: fizičke energije, emocionalne energije, duha pojedinca.

Kako sprečavamo fizičku iscrpljenost? Izgradnjom energetskog depozita tako što brinemo o fizičkom stanju, odmoru, vežbanju, ishrani. Ovo je zasigurno veliki izazov u doba kapitalizma.

Kako preveniramo emocionalnu iscrpljenost? Održavanjem zdravih odnosa sa dragim osobama (de facto izazov tokom COVID-19 i lockdown-a).

Nega duha je takođe esencijalna i postižemo je izgradnjom energetskog depozita putem redovne veze sa svojim ličnim osećajem svrhe.

Kako se ovi energetski depoziti prazne pod nezadrživim uticajem okoline, u burnout sindromu dolazi do „erozije duše uzrokovane pogoršanjem nečijih vrednosti, dostojanstva, duha i volje“. Može nas udariti brzinom magleva, kao posledica traumatičnog okidača, osude… ili se može podmuklo širiti i razarati ličnost tzv. „smrću od hiljadu rezova papira“.

Kako prepoznati burnout sindrom?

Jedan potvrdan odgovor na sledeća pitanje je alarm za pozornost: Da li ste postali cinični ili kritični na poslu? Da li se teško dolazite na posao i imate problema da počnete sa poslovnim obavezama? Da li ste postali razdražljivi ili nestrpljivi prema saradnicima, kupcima ili klijentima? Da li vam nedostaje energije da budete dosledno produktivni? Da li vam je teško da se koncentrišete? Da li vam nedostaje zadovoljstvo svojim dostignućima? Da li se osećate razočarano u vezi sa svojim poslom? Da li koristite hranu, drogu ili alkohol da biste se osećali bolje ili da biste jednostavno eliminisali osećanja? Da li su se vaše navike spavanja promenile? Da li vas muče neobjašnjive glavobolje, problemi sa stomakom ili crevima ili druge fizičke tegobe?

Da li postoje rodne razlike u sagledavanju rizika od burnout sindroma?

Relevantna medicinska istraživanja govore potvrdno. Sećate se ona tri važna energetska nivoa: stanje fizičke i emocionalne energije, stanje duha? Izgleda da je treći nivo (stanje duha – nedostatak efikasnosti, pitanje „Kakva je korist?“), više opasan za ženski deo populacije. Jednostavno je – žene imaju bolje razvijen prefrontalni korteks (deo velikog mozga koji je odgovoran za racionalno mišljenje i rasuđivanje, socijalno ponašanje i motorno planiranje). Prefrontalni korteks je snaga i ranjivost žene. Osnovnom aktivnošću ovog područja mozga smatra se orkestracija misli i delovanja u skladu sa unutrašnjim ciljevima. Dakle, žene su mnogo više pronicljive od maštovitih muškaraca, mnogo čvršće stoje na zemlji sa dve noge, zato i jesu dobri lideri, ali ta snaga ih čini više izloženim potencijalnom poremećaju stanja duha, pražnjenju depozita duha. Jer za ženu, kroz prizmu anatomske karakteristike mozga, mora postojati unutrašnji cilj i svrha.

Koliko je COVID-19 uvećao rizik od burnout sindroma?

Tokom jednog od najvećih zdravstvenih izazova u novijoj istoriji, u 2020. godini su publikovani rezultati jednog veoma zanimljivog istraživanja, sprovedenog u sinergiji Mental Health America i FlexJobs: 75% američkih radnika iskusilo je burnout sindrom u nekom trenutku, a čak 40% slučajeva bilo je direktna posledica pandemije COVID-19. Svi znamo da je aktuelna epidemiološka situacija uzrokovala neophodnost fizičkog distanciranja, stvorivši ujedno i socijalno distanciranje i minimalizaciju neposrednih interpersonalnih odnosa koji su esencija ljudske vrste.

Šta može svako od nas da učini?

Balans ličnog i profesionalnog! Bez balansa, nema produktivnog zaposlenog. Na kraju, ali ne i manje važno: Da li vaša kompanija ima redovan sistematski pregled za zaposlene koji uključuje stručnu procenu mentalnog zdravlja i odgovarajuću podršku?