Budite dobri, isplatiće se

Zašto je ekonomski racionalno biti dobra osoba? Piše Goran Nikolić

1
Foto: Profimedia

Da li je dobro biti dobar, odnosno ljubazan, saosećajan, velikodušan, zahvalan, pošten, altruističan? Ljudi često polaze od teze da biti dobar uvek koristi nekom drugom. Mnogi se pitaju zašto moraju da se pridržavaju pravila i zašto bi trebalo reći prijatne stvari drugima.

Iz emocionalne perspektive, mi znamo da postojanje pozitivne društvene mreže, izbegavanje “negativnih” ljudi i pozitivno stanje uma izbegavanjem anksioznih (negativnih) misli, jesu stvari koje možemo praktikovati da bismo bili emocionalno zadovoljni. Christian Smith i Hilari Davidson, autori čuvene knjige “Paradoks velikodušnosti: Davanjem dobijamo, grabljenjem gubimo”, tvrde: “Velikodušnost je paradoksalna. Davanjem sebe, mi se krećemo ka procvatu. Uhvativši se za ono što trenutno imamo, gubimo na boljoj ‘robi’ koju bismo možda stekli.”


Dobra osoba će lakše sebi oprostiti greške koje pravi. Loša osoba će se uvek boriti sa nesigurnošću, strahom, nedostatkom samopouzdanja. Na kraju, neko ko vara, uvek misli da će ga drugi ljudi prevariti

Fokusirajući se ne samo na finansijska davanja već i na različite oblike velikodušnosti (npr. doniranje organa), autori pokazuju duboki uticaj, obično dobar, koje davanje ima na pojedince. Oni ukazuju na doslednu vezu između pokazivanja dobrote i boljeg života: velikodušniji ljudi su srećniji, trpe manje bolesti i povreda, imaju ispunjenije živote i manje depresije. Bazična teza knjige je da redovna praksa darežljivosti kada je u pitanju naš novac, vreme i odnosi s drugim ljudima povećava našu sreću.

Biti dobar čovek je rezultanta toga koliko dobro postupate sa drugima. Pojednostavljeno, dobrota je rezultanta količine resursa, u vidu vremena, novca, strpljenja, koje ste spremni da potrošite za druge ljude. U idealnom slučaju, biti jako dobar čovek podrazumeva da biste vi, kao primera radi šef neke organizacije običavali da se družite sa vašim radnicima, odlazite na dobrotvorne događaje, često saslušali slučajnog prolaznika koji vas je prepoznao pa ima nešto da vas posavetuje, uporno se trudili da pomognete svojoj daljoj familiji, javljali se na svaki telefonski poziv i pokušavali da rešite probleme raznih ljudi. Međutim, jasno je da biste brzo izgubili svoj položaj u organizaciji jer biste postali neefikasni, a ako imate svoj biznis, on bi verovatno lagano propadao jer bi vaši resursi bili usmereni na stvari koje ne mogu da vam donesu profit (jer ste umesto da imate sastanak sa nekim ko bi mogao da vam ponudi posao to vreme potrošili pokušavajući da rešite lični problem nekog od svojih zaposlenih ili pak otišli na dobrotvorni koncert).

Dakle, biti dobar nije tako jednostavno. To podrazumeva pravljenje dobrog balansa između potrebe da budete korektni i efikasni, i to, svakako, znači da nećete imati mnogo vremena za susrete koji ne donose profit vašoj kompaniji.

Dobra osoba obično ima samopoštovanje, samopouzdanje, autentičnost, i veću iskrenost prema drugima, što joj omogućava da se lakše povezuje sa ljudima i ima više ispunjavajućih i korisnih odnosa. Dobra osoba će lakše sebi oprostiti greške koje pravi. Loša osoba će se uvek boriti sa nesigurnošću, strahom, nedostatkom samopouzdanja. Na kraju, neko ko vara, uvek misli da će ga drugi ljudi prevariti.

Jedna važna stvar koju ne treba prenebregnuti je da nije lako biti jako dobar i da to obično podrazumeva komparativno visok nivo ukupnih personalnih kvaliteta. Naime, sama sposobnost da se “izađe drugima u susret” podrazumeva da ste vi u situaciji da možete bitnije pomoći drugima, a to je nešto što je ipak privilegija manjine. Na primer, ako ste dobra osoba koja radi veoma nisko plaćen posao, vaša dobrota će se dominantno ogledati u odnosu sa vašim kolegama, familijom i komšijama, a imajući u vidu vaš skroman društveno-ekonomski položaj i vaša mogućnost da pomognete drugima biće limitirana. Naravno, to što ćete izgraditi odnose poverenja u svom radnom kolektivu, užoj i široj porodici, te sa komšijama, davaće vam komparativne prednosti, ali one verovatno ne mogu biti takve da promene vaš socijalni status.

CEO TEKST ČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 25. APRILA.

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

*Napomena: Naredni broj Nedeljnika izlazi 9. maja

1 KOMENTAR

  1. Nikad se ne isplati samo biti dobar, tako si ovca a druge aminujes za vukove ili takodje ovce kako koga…u trenutku kada igras po pravilima dobrote, vezan si opcijama prema kojima si u startu gubitnik igre koje ti se namece – jer suparnik zna kako ces igrati te tako on uvek dobija a ti gubis.

Comments are closed.