Brigita Tetičković, direktorka Actavisa za Srbiju i Crnu Goru: Novi lekovi moraju da donose novu korist za pacijente i zdravstveni sistem

    Zadatak farmaceutske industrije je da održi stabilno snabdevanje, a potom da što pre i pod održivim uslovima obezbedi nove najefikasnije terapije. Do kraja ove godine planirano 19 novih lekova za Srbiju

    0
    Foto promo

    Actavis kao deo kompanije Teva, jedne od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija, ostaje posvećen pacijentima i zdravstvenim radnicima u Srbiji obezbeđujući kontinuirano snabdevanje široke palete lekova, a ove godine fokus će nam biti na uvođenju novih, modernih terapija koje će doprineti efikasnom lečenju još većeg broja pacijenata. „Planiramo 19 novih lekova staviti na raspolaganje zdravstvenom sistemu Srbije do kraja 2022. i očekujemo da će doneti značajnu korist onima kojima su potrebni“, kaže Brigita Tetičković, direktorka Actavisa za Srbiju i Crnu Goru.

    Kakvu korist će imati Srbija od novih terapija koje ste najavili?

    Reč je o modernim terapijama koje će poboljšati ishode i kvalitet života pacijenata tokom lečenja u odnosu na terapije koje se trenutno koriste. Istovremeno novi će proizvodi omogućiti zdravstvenom sistemu manje troškove što ujedno znači i potencijal za veći broj lečenih pacijenata. Teva je jedan od najvećih svetskih proizvođača lekova sa velikim istraživačkim i proizvodnim kapacitetima širom planete što joj omogućava da obezbedi najefikasnije terapije pod povoljnim uslovima brže od većine proizvođača. Tokom 2022. godine planirano je da u Srbiju stignu nove terapije koji će unaprediti lečenja u oblastima kardiologije, urologije, psihijatrije, onkologije, terapije bola, multiple skleroze, kao i za jačanje imuniteta. Među njima se nalaze i izuzetno efikasne biološke terapije.

    Da li Srbija kaska sa dostupnošću novih terapija?

    Jasno je da lek koji omogućava kvalitetniji i duži život, omogućava brži oporavak, komforniji je za upotrebu, ima veliku vrednost i za pacijenta i za zdravstveni sistem. Jasno je, sa druge strane, da pristup najefikasnijim inovativnim terapijama zahteva i ozbiljno ulaganje u njihovu nabavku i da to može biti izazov. Zdravstveni sistem mora da bude održiv, a zdravstvena administracija u Srbiji uspeva da održi neophodan balans. Farmaceutske kompanije treba da održe stabilno snabdevanje lekovima sa kojima su već na tržištu, ali i da što pre i pod održivim uslovima obezbede nove efikasnije terapije. Dakle, da obezbede lek koji donosi veliki napredak u lečenju, ili smanjuje troškove lečenja ne narušavajući kvalitet lečenja, kako bi se oslobodila sredstva u budžetu za druge potrebe.

    Da li se prelako koriste tvrdnje da je nekoj kompaniji poput vaše najznačajnija dobrobit za pacijenta i zdravstveni sistem?

    I nama kao industriji važno je da zdravstveni sistem bude održiv i efikasan, otuda i moramo da, kada planiramo svoje ciljeve i strategije, uskladimo ih sa potrebama sistema. U Actavisu takođe kontinuirano pomažemo zajednici da radi na podizanju svesti o zdravim životnim navikama, stvaranju zdravije radne i životne sredine, značaju ranog otkrivanja bolesti i njenog držanja pod kontrolom.

    Da li Teva smanjuje nivo svojih aktivnosti u Srbiji nakon što je fabrika Zdravlje iz Leskovca početkom ove godine promenila vlasnika?

    Naprotiv! Kompanija Actavis koja je deo Teva grupe ostaje posvećena pacijentima i zdravstvenim radnicima Srbije i nastaviće sa redovnim snabdevanjem više od 100 lekova iz svog portfolija među kojima su mnogi prva terapijska linija u lečenju. Najava da ćemo samo tokom ove godine lansirati čak 19 novih lekova najbolje pokazuje koliko nam je ovo tržište važno. Uprkos vlasničkim promenama Zdravlja, fabrika je shodno postignutim ugovorima nastavila da proizvodi lekove za potrebe Teve.

    Da li se menjaju poslovni ciljevi kompanije kada je Srbija u pitanju?

    Naša je strategija godinama ista: obezbediti za tržište Srbije lekove najnovije generacije po pristupačnim cenama. Taj pristup daje ogromnu korist pacijentima i zdravstvenom sistemu, kao, na primer, obezbeđivanjem biološke terapije za migrenu u istom trenutku kada je ona postala dostupna i u najrazvijenijim zemljama Evrope ili dolaskom biološke terapije za teške oblike astme.