U noći 2. januara 2021. Kasidi Hačinson je ispratila Rudija Đulijanija, ličnog advokata tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, iz zapadnog krila Bele kuće do automobila koji je bio spreman da ga preveze do aerodroma. Bivši gradonačelnik Njujorka upravo je završio sastanak sa Markom Medouzom, njenim nadređenim i šefom osoblja Bele kuće.
Đulijani je upitao: „Kas, da li uzbuđena zbog 6. (januara)?“
Tako je Hačinsova tvrdila u svom nedavnom svedočenju u Kongersu.
„Biće to sjajan dan“, nastavio je Đulijani, prema rečima Hačinsove.
Ove primedbe su mladu pomoćnicu zbunile.
„Rudi, možeš li da objasniš šta se dešava 6. (januara)“, upitala je Hačinsova, ali Đulijeanijev odgovor, prema njenim rečima, „nije bio najjasniji“.
„Idemo u Kapitol. Biće sjajno. Predsednik će biti tamo. Izgledaće moćno. Razgovarajte sa šefom o tome. On zna za to“, rekao je navodno Đulijani.
Hačinsoniva se ubrzo vratila do kancelarije njenog šefa, koji je sedeo na kauču i skrolovao telefon.
„Zvuči kao da idemo na Kapitol“, obratila se Medouzu sa pitanjem.
Medouz je nastavio da gleda u telefon i samo prokomentarisao: „Mnogo toga se dešava, Kas, ali ja ne znam… Stvari bi mogle da postanu jako loše 6. januara.“
Poslednjih godinu i po dana, Tramp i njegovi saveznici su nepokolebljivo naglašavali da je napad na Kapitol 6. januara 2021. za njih bio šokantan kao i za sve ostale. Govorili su da je to bio spontan i legitiman politički protest. Isticali su da bivši predsednik SAD i njegovi saradnici nisu učinili ništa loše pre, za vreme ili posle napada. Jedan senator je to nazvao „debatom o integritetu izbora“ koja je jednostavno izmakla kontroli.
Ipak, tokom saslušanja 28. juna, Hačinsonova je prema pisanju američkog Tajma, zadala „smrtni udarac“ toj odbrani. Tokom više od dva sata dramatičnog svedočenja pred odborom Predstavničkog doma koji istražuje Šesti januar, Hačinsonova je tvrdila da je Tramp više puta upozoren na pravne i praktične opasnosti podsticanja marša na Kapitol.
„Ne samo da je pozvao svoje pristalice da odu na Kapitol, već je znao i da je rulja teško naoružana i opasna“, rekla je Hačinsonova.
„Ne samo da je znao da žele da opstruiraju potvrdu izborne pobede Džoa Bajdena (aktulenog predsednika SAD), već je pokušao da im se pridruži. I ne samo da je znao da njegove pristalice predstavljaju ozbiljnu opasnost za članove Kongresa i njegovog sopstvenog potpredsednika Majka Pensa, već je mislio da su oni to i ‘zaslužili'“, rekla je takođe Hačinsonova.
Tramp je odmah demantovao delove njenog svedočenja. U desetak objava na Truth Social, svojoj platformi preko koje se obraća javnosti, nazvao ju je „ludačom“ i „totalnom lažovkom“.
Kako piše Tajm, šesto ročište pokazalo je da se politički i pravni slučaj protiv bivšeg predsednika SAD još uvek gradi, dok bi svedočenje Hačinsove moglo da pomognu američkom Ministarstvu pravde da Trampa osudi za zločine poput pokušaja ometanja zvaničnog akta Kongresa; zavere protiv SAD; pobunjeničke zavere… Tako barem tvrdi bivši američki tužilac Hari Litman.
„Mislim da je (sa ovim svedočenjem) prešao u sasvim drugu kategoriju potencijalne krivične odgovornosti. On je apsolutni saučesnik“, rekao je Litman.
Sastanak između Đulijanija i Medouza 2. januara 2021, o kom je ovorila i Hačinsova, nije bio izuzetak. Planiranje oko Šestog januara oduzimalo je sve veći deo vremena i resursa Trampove administracije. U nedeljama nakon izbora, Tramp je bio sklon ispadima besa jer su tužbe sa zahtevom za poništenje izbornih rezultata u pojedinim saveznim državama propale. Recimo, kada je Tramp saznao za intervju tadašnjeg državnog tužioca Vilijama Bara u Asošiejted presu od 1. decembra 2020, u kojem je naglasio da nema dovoljno dokaza da dokaže široko rasprostranjenu prevaru tokom izbora, Tramp je bacio tanjir sa hranom na zid, prema svedočenju Hačinsove.
U bezuspešnim naporima da poništi Bajdenove pobede u šest saveznih država, Tramp je skrenuo pažnju svojih pristalica neprestanim pozivanjem da se „zaustavi izborna krađa“. Ubrzo je počeo sa upozorenjima da bi svi zajedno mogli da blokiraju Kongres u danu zvanične potvrde Bajdenovu izborne pobede.
„Veliki protesti u Vašingtonu 6. januara. Budite tamo, biće divlje“, napisao je Tramp na Tviteru 19. decembra.
Oni oko njega su već bili zabrinuti zbog velike verovatnoće nasilja ispred Kapitola. Džon Retklif, bivši teksaški kongresmen koji je postao Trampov direktor Nacionalne obaveštajne službe, rekao je Hačinsonovoj da je „zabrinut da bi to (organizovanje demonstracija kod Kapitola) moglo da izmakne kontroli i potencijalno bude jako opasno, bilo za našu demokratiju ili način na koji će se stvari odvijati samog 6. januara“.
Čak i spolja, postojali su jasni znaci da je 6. januar potencijalno veoma rizičan skup. Grupe krajnje desnice su se nedeljama otvoreno spremale za dan koji su percipriali kao „konačni stav“ da „zadrže Trampa na vlasti. Na deseitne pristalica ekstremno desnog „MAGA“ pokreta već su uhapšene na prethodnim skupovima „Zaustavite krađu“.
„Tramp je nastavio sa zapaljivom retorikom, podstičući svoje pristalice da dalje rasplamsavaju situaciju. Zabrinut sam zbog nasilja“, citirao je Tajm izjavu koju je dan pre Šestog januara dao Čak Hejgel, bivši američki ministar odbrane za vreme administracije Baraka Obame i bivši republikanski senator iz Nebraske.
Ovo je bila procena koju su interno podelili zvaničnici nacionalne bezbednosti i tajne službe, i koji su o tome upozorili više službenike Bele kuće, uključujući tu i Medouza. Postojali su obaveštajni podaci koji su ukazivali da je verovatnoća nasilja velika, kao i da se očekuje učestovanje naoružanih demonstranata na najavljenim protestima 6. januara. Takođe su predočene i informacije da bi Kongres mogao da bude meta napada, prema svedočenju Hačinsove.
Istovremeno, Tramp je pokušavao da orkestrira predsedničku posetu Kapitolu kako bi tog dana bio sa svojim pristalicama. Ujutro 6. januara, savetnik Bele kuće Pat Cplon uputio je očajničku molbu Hačinsonovj dok je odlazila na miting planiran u blizini Bele kuće.
„Molim vas Kasidi, pobrinite se da ne idemo na Kapitol. Ostanite u kontaktu sa mnom. Bićemo optuženi za svaki zločin koji može da se zamisli ako ostvarimo te ideje“, navodno je Ciplon rekao Hačinsonovoj.
Ranije tog jutra, Hačinsonova je bila svedok razgovoru zamenika šefa osoblja Bele kuće Tonija Ornata koji je upozoravao Medouza na veliku količinu oružja koje su demonstranti donosili – od noževa, pištolja i pušaka, pa do sprejeva i pancira.
Međutim, kada je stigla na miting, Hačinsonova je čula da „Tramp nije zabrinut zbog mogućeg nasilja, već zbog veličine mase“. Naime, prostor za okupljanje oko Kapitola nije bio ispunjen jer su mnoge njegove pristalice bile naoružane i nisu htele da prođu kroz takozvane magnetometre na prilazima Kapitola.
„Nije me briga što imaju oružje. Oni nisu ovde da bi me povredili. Sklonite te magnetometre. Pustite moje ljude. Odavde mogu da marširaju sve do Kapitola“, navodno je rekao Tramp, prema svedočenju Hačinsonove.
Ipak, bezbednosne službe nisu udovoljile njegovom zahtevu. Oko podneva, 6. januara, tadašnji predsednik SAD se obratio masi. Zastupnica Liz Čejni, republikanka iz Vajominga i zamenica predsedavajučeg Komiteta, rekla je „da se Tramp uglavnom držao scenarija“. Hačinsonova je posvedočila da je Tramp želeo da u govoru obeća da će pomilovati svoje pristalice koje su marširale na Kapitol da bi osujetili Bajdenovu izbornu potvrdu, ali da ga je Cipolon ubedio da to ne govori.
Kada se govor završio, Tramp je ušao u predsedničko vozilo otporno na metke i zahtevao da ga prevezu do Kapitola. Čak postoje izveštaji da je Trampovo obezbeđenje čak i pravilo rute kojima bi bivši predsednik SAD mogao da stigne do Kapitola, ali da je nakon što je šef obezbeđenje Robert Ejngel rekao da odlazak na Kapitol nije siguran, i da moraju da se vrate u Belu kuću, od toga se odustalo, a Tramp je bio besan.
Hačinsonova je svedočila da joj je Ornato, koji je bio sa Ejngelom u tom trenutku, rekao da im je Tramp naredio: „Ja sam predsednik, odvedite me odmah na Kapitol“.
Nakon što je odbijen, Tramp je navodno pokušao da uhvati volan.
„Gospodine, morate da skinete ruku sa volana“, rekao mu je navodno Ejngel, hvatajući ga za ruku. Tramp je tada navodno nasrnuo na njega i uhvatio ga za vrat, što je Tramp kasnije u javnosti negirao.
Nekoliko sati kasnije, Tramp se vratio u Belu kuću dok su demonstranti provalili u Kapitol. Kako je dan postajao sve nasilniji, a Pens među onima koji su u opasnosti, Cipolon je molio Medouza da preduzme neku akciju, svedoči Hačinsonova.
„Nešto treba da se uradi ili će ljudi poginuti i ostaviti krv na vašim je**nim rukama“, rekao je Ciplon, a svedočila je Hačins.
„Mark, moramo da uradimo nešto više, oni bukvalno pozivaju da potpredsednik (Pens) bude obešen“, rekao je Ciplon navodno.
Ubrzo nakon toga, Tramp je tvitovao: „Majk Pens nije imao hrabrosti da uradi ono što je trebalo da se uradi da bi zaštitio našu zemlju i naš Ustav.
Hačinsonova je takođe svedočila da su i Medouz i Đulijani zatražili predsednička pomilovanja za svoje postupke koji su doveli do 6. januara, što je potez za koji su članovi odbora rekli da pokazuje svest o krivici. Njeno upečatljivo svedočenje, posebno o tome kako je Tramp znao da su mnoge njegove pristalice naoružane, a onda ih i pored toga poslao na Kapitol, promenilo je jednačinu i, kako piše Tajm, dodatno ugrozilo bivšeg predsednika SAD.
„Dokazi predstavljeni 28. juna zapravo su otišli mnogo dalje od pomaganja u tome da se izgradi slučaj protiv Trampa zbog pokušaja opstruiranja postupka u Kongresu i zavere protiv SAD. To je otvorilo mogućnost da Ministarstvo pravde pokrene i neke druge optužbe, zaključuje Tajm u svojoj analizi.
Tagovi
