Boris Džonson favorit, Majkl Gov može da ujedini torijevce, Džeremi Hant očekuje “političko samoubistvo” partije: Ko su potencijalni naslednici Tereze Mej na čelu Konzervativne stranke?

0
Fotografije: Profimedia

Za naslednika Tereze Mej na mestu lidera Konzervativne partije boriće se 11 kandidata. Jedno od glavnih pitanja biće njihov odnos prema Bregzitu.

Problem Bregzita koštao je funkcije Terezu Mej, lidera Konzervativne partije, odnosno premijera Velike Britanije, navodi BBC.

Kandidati koji su osigurali najmanje osam glasova ostalih članova ispuniće uslov za ulazak u trku, a prvi na listi je bivši gradonačelnik Londona i ministar spoljnih poslova Boris Džonson sa 56 glasova kolega koje su ga podržale.

Džonson je izraziti favorit za budućeg premijera, piše Fajnenšel tajms, dok Dojče vele navodi da se njegova snažna posvećenost tvrdom Bregzitu smatra problematičnom među torijevcima. Ovaj 54-godiššnjak zapretio je da će odbiti da plati ugovorene dugove Velike Britanije prema EU, osim ako se sporazum o povlačenju ne promeni i izjavio da će Britanija izaći iz EU 31. oktobra “sa ili bez dogovora”, prenosi B92.

Bivši ministar obrazovanja i aktuelni ministar za životnu sredinu Majkl Gov, jedna od vodećih figura Bregzita uz Džonsona, obezbedio je 30 glasova. Za njega FT piše da je isto toliko posvećen izlasku Britanije iz EU koliko i Džonson, ali da ima veći potencijal da ujedini stranku zbog svog stava da Bregzit bez dogovora treba izbeći.

Bivši ministar zdravstva i aktuelni ministar spoljnih poslova Džeremi Hant ima 29 glasova, a tokom referenduma 2016. godine vodio je kampanju da Britanija ostane u EU. Od tada se, međutim “ponovo rodio” kao pristalica Bregzita i čak sugerisao da je EU kao Sovjetski savez, ali FT navodi da je prilikom posete Sloveniji tu zemlju nazvao “bivšim vazalom SSSR”. Hant smatra da će njegova stranka počiniti “političko samoubistvo” ako pokuša da dobije Bregzit bez dogovora, piše BBC.

Po broju glasova sledeći na listi je bivši sekretar Bregzita Dominik Rab sa 21 pristalicom. Rab, sin jevrejskog izbeglice koji je pobegao iz nacističke Nemačke, posvećeni je evroskeptik i kritičar dogovora za Bregzit Tereze Mej. Ovaj advokat po obrazovanju bio je javno ismejan 2018. godine kada je rekao da “nije sasvim razumeo” koliko se Velika Britanija oslanja na prelaz Dover-Kale u trgovini.

Sadžid Džavid, sin pakistanskog imigranta i vozača autobusa, aktuelni je ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije. On računa na 18 glasova, a pre nego što je ušao u parlament 2010. godine imao je uspešnu bankarsku karijeru. Džavid je glasao za ostanak na referendumu 2016. godine, ali je od tada pokušao da se iskupi zauzimanjem oštrog stava prema imigraciji. Kontroverzno je ukinuo britansko državljanstvo Šamime Begum, londonskoj tinejdžerki koja je pobegla da se pridruži Islamskoj državi u Siriji, ali je potom zatražila da se vrati u Veliku Britaniju, piše FT.

Aktuelni ministar zdravlja Met Henok, koji je sa 40 godina najmlađi član kabineta, računa na 13 glasova. On je vodio kampanju za ostanak tokom referenduma, a sada tvrdi da Bregzit bez dogovora nije opcija, odnosno da treba izabrati između između izlaska sa dogovorom i ostanka, piše BBC.

Poslanik Mark Harper je za sada obezbedio šest glasova, priznaje da je “autsajder” u trci za mesto premijera, ali da mu to daje “najjači borbeni duh”. On je 2016. godine glasao za ostanak, ali sada tvrdi da želi da Velika Britanija napusti EU uz dogovor, iako kaže i da izlazak bez dogovora ostaje opcija, navodi britanska agencija.

Bivša televizijska voditeljka i ministarka za rad Ester Mekvej, koja računa na pet glasova, izjavila je da će ako postane premijerka, osigurati izlazak Britanije iz EU 31. oktobra sa dogovorom ili bez dogovora, piše BBC, dok se sekretar za međunarodni razvoj Rori Stjuart, takođe sa pet glasova, izrazito protivi Bregzitu bez dogovora, prenosi DW.

Konačno, poslanici Sem Gajmah i Andrea Lisom imaju po tri glasa. Gajmah, koji je detinjstvo proveo u Gani, zalaže se za novi referendum na kojem bi, prema BBC-ju, glasao za ostanak Britanije u EU, dok Lisom želi da se Bregzit dogodi 31. oktobra.

Kandidatima koji uđu u trku biće potrebno najmanje 17 glasova da prođu u drugi krug, u kojem će oni koji osvoje podršku manje od 33 kolege biti eliminisani.

Proces glasanja se dalje nastavlja dok ne ostanu samo dva kandidata između koji se bira sledeći premijer Velike Britanije.