“Bolje je po rešavanje Kosova da dođe do promene u Beloj kući…”: Profesor Gregori Mur za Nedeljnik

0
Foto: Nedeljnik

Dr Gregori Mur je profesor istorije, ekspert za studije bezbednosti, osnivač i direktor Centra za obaveštajne studije, autor četiri knjige o spoljnoj politici. Prošle nedelje boravio je u Beogradu kao nezavisni ekspert, uz naglasak da njegovi stavovi nisu stavovi zvanične politike SAD, što se u razgovoru brzo i otkrilo…

Šta je iz vaše perspektive ključ za rešavanje kosovskog pitanja i koliko je važna uloga SAD u tome?

Priština i Beograd moraju da sarađuju, da razgovaraju i uspostave ozbiljne diplomatske odnose, a ako žele podršku SAD, verujem da će je i dobiti. Ipak, odnos SAD prema kosovskom pitanju zavisiće značajno i od ishoda izbora naredne godine u Americi. Rešenje se, to je neupitno, nalazi u zdravom dijalogu. Konačno rešenje se možda neće dopasti svima, ali ne želimo konflikt, ne želimo prolongirani animozitet i nadamo se da se kosovsko pitanje može rešiti prijateljski. Verujem da će za to u svakom slučaju biti potrebno još nekoliko godina.

Kako bi predsednički izbori naredne godine mogli da utiču na pitanje Kosova?

Verujem da bi i po problem Kosova situacija bila povoljnija ukoliko naredne godine dođe do promene u Beloj kući. Spoljna politika se trenutno sprovodi brzopleto i bez razmišljanja o posledicama. Ko god je zbunjen trenutnim spoljnopolitičkim procesima SAD, potpuno ima pravo. Ja se bavim spoljnom politikom i diplomatijom već 43 godine i nikada nisam video ovako nešto. Situacija sa Ukrajinom je toliko van svih normalnih okolnosti da su profesionalci u oblasti diplomatije potpuno zapanjeni. To je definitivno ubrzalo istragu o impičmentu, i čak i da se ispostavi da predsednik Tramp nije rekao ono što jeste rekao, Predstavnički dom Kongresa nastaviće da sprovodi istragu. Da li će ukloniti lidera? Ne verujem da mogu da ubede Senat da ga osudi, ali bi ovo moglo da ima značajan uticaj na izbore.

Ko god je zbunjen trenutnim spoljnopolitičkim procesima SAD, potpuno ima pravo. Ja se bavim spoljnom politikom i diplomatijom već 43 godine i nikada nisam video ovako nešto

Neki kažu da bi Ukrajina mogla da mu bude i plus kod birača.
Oni koji su Trampu ekstremno lojalni verovatno neće biti naročito pogođeni Ukrajinom. Ipak, ne mislim ni da će mu ići u prilog. Tramp bi mogao da pobedi i pored istrage o impičmentu, mogao bi i da izgubi. To će zavisiti i od toga ko će biti kandidat Demokratske partije, od ekonomskih okolnosti, od toga koliko su ljudi umorni od njega i njegovih neispunjenih obećanja.

Ko će odneti pobedu na demokratskim izborima i izaći Trampu na crtu?

Logika kaže, prema trenutnim istraživanjima, da će to biti Elizabet Voren, Sanders ili Bajden. Protiv Sandersa rade njegove godine, srčani udar koji je doživeo odvratiće određeni broj glasača, što bi moglo da se dogodi i Bajdenu pošto je zašao u osmu deceniju. Vorenova se suočava sa nizom problema. Kandidat koji bi neočekivano mogao da uzme kandidaturu je, ako mene pitate, Butidžidž. Lično bih najviše voleo da demokratski kandidat bude Bajden, Butidžidž mi se dopada sve više, a Vorenova se nije snašla u kampanji.

Šta mislite o situaciji sa Kinom? Neki kažu da čak i ako Tramp dobije sporazum, to neće biti ni nalik pravom sporazumu o slobodnoj trgovini, niti poput sporazuma koje SAD imaju sa Japanom i Južnom Korejom. Postoji li šansa da Kina popusti?

Taj nazovisporazum postoji da bi Tramp mogao da kaže: “Evo, pogledajte šta sam ja postigao.” Da li je to ozbiljan korak napred? Nije. Da li su sankcije ukinute? Nisu. Da li je trgovinski rat završen? Nije. Kina, u stvari, Trampu daje mrvice. Kinezi igraju pametno, na duge staze. Njihova ekonomija se usporava, ali bi neke zemlje ubile za rast od šest odsto koji Kina sada ima. Dvocifreni rast se svakako ne može održati zauvek. Sada je trenutak da Kina konsoliduje ono čime raspolaže posle “veka poniženja”.

Hongkong je važno pitanje pošto Kina ima istoriju društvenih nemira. Na šta vas to podseća? Na proteste na Tjenanmenu. Si ne želi da se to ponovi. Zato će verovatno sačekati da vidi ishod izbora u SAD, a dotad Trampa drži na kratkom užetu.

Protiv Sandersa rade njegove godine, srčani udar koji je doživeo odvratiće određeni broj glasača, što bi moglo da se dogodi i Bajdenu pošto je zašao u osmu deceniju. Vorenova se suočava sa nizom problema. Kandidat koji bi neočekivano mogao da uzme kandidaturu je Butidžidž

Da li Tramp naslućuje Sijevu taktiku?

Ne, naravno, on je tip iz sveta nekretnina. Naviknut je na kratkoročne dilove i razmišlja kao biznismen. Mnogi ga opisuju kao prevaranta, a Donald Tramp je, u stvari, razlog zašto su Očevi osnivači napisali američki ustav onako kako jesu i predvideli impičment.

Sa Kinom je važno zauzeti stav koji nije hostilan. Svako ima svoje ciljeve i diplomatski odnosi koji se zasnivaju na kompromisu su ključ, mada bi to mogla da postigne možda tek nova administracija.

Kada smo kod hostilnog stava, kako je došlo do toga da je Berlinski zid pao pre 30 godina, a da predsednik SAD danas diže zid na granici sa Meksikom?

Narko-karteli bi se dosetili načina da zaobiđu taj zid – i oni to već rade godinama unazad: kopaju ispod njega. Nevažno je koliko je zid visok, trebalo je da Trampa neko pita koliko će on ići duboko u zemlju. Zid je privremeno rešenje.

Ne znam u šta on veruje, pošto se to neprekidno menja. On jeste zaradio mnogo novca, ali je mnogo i izgubio, iako se to retko pominje. Setimo se čoveka koji je osnovao Apple. Da li je Tramp u toj ligi? Ne bih rekao.