„Bolje grob nego rob.“
Da su ovakvu rečenicu, sa baš ovakvom melodikom, izgovorili u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom vremenu, ostala bi spomenik za istoriju ljudske civilizacije. Apstrahovana od politike, ideologija, delom i mitomanije. Ne bi je tumačili oni koji veruju u alternativne ishode istorije, ne bi je se odricao niko – jer to je ideja starija od Isusa Hrista, ideja u čije su ime ustajala i sakupljačka plemena, i Spartakusovi sapatnici, i robovi šćućoreni u potpalublju broda koji seče atlantske bure, i oni koji su za slobodu zaista dali život u svakom vremenu. Jer ropstvo je, ropstvo u pravom smislu te reči, obeležje svakog vremena.
Da li je ropstvo jedna od sastavnih niti kompleksnog tkanja naše civilizacije? Po čemu se razlikovalo kako su prolazili vekovi? Kako su ljudi protiv ropstva ustajali? Šta je „moderno ropstvo“ i hoćemo li tu civilizacijsku nit ikada preseći?
Filozofsko tumačenje termina „ropstvo“ ima svoje jednostavno istorijsko uporište. Linkoln je rekao da „svako onaj ko negira nečiju slobodu, slobodu ne zaslužuje za sebe“. On je tom rečenicom iscrtao konture ovog pojma. Ropstvo je potpuni nedostatak slobode. Rob je onaj kome je sloboda oduzeta. Robovlasnik onaj koji mu je oduzima.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA, NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
