Bizarni put piva do Severne Koreje

0
EPA-EFE/HOW HWEE YOUNG

Kad otopli, domaće pivo veoma je popularno u baštama kafana po Pjongjangu, iako tamošnje pivopije obično ne znaju da njihov omiljeni napitak može da se zahvali strancima.

Državna novinska agencija nedavno je objavila članak u kojem se hvali dve decenije postojanja pivare „izgrađene pod patronatom vođe Kima Džong Ila“, oca današnjeg vlastodršca Kima Džong Una, koji je bio na vlasti kad je počela izgradnja pivare 2000. godine.

Agencija navodi da je bivši šef države „inicirao izgradnju nove fabrike koja će proizvoditi pivo najboljeg kvaliteta za narod“.

U tekstu su hvalospevi i za Kima Džong Una koji je navodno prilježno obilazio fabriku „ohrabrujući zvaničnike i radnike da dalje unaprede ukus i kvalitet piva“.

Uvezli celu pivaru

Danas pivara pravi sedamdeset miliona litara napitka godišnje, koristeći vodu iz prirodnih izvora, te domaći ječam i hmelj. Pivo se spravlja sa 5,7 odsto alkohola što je neobično jako za azijska piva, ali je i pokazatelj porekla.

Jer, pre dvadesetak godina su veze Pjongjanga i ostatka sveta bile dosta bolje nego danas, a popunjenija je bila i državna kasa. Bez ikakvog iskustva u proizvodnji piva, Severna Koreja je naprosto odlučila da uveze stranu fabriku i ceo proces.

Preko veza u Nemačkoj, vlasti su uposlile berzanskog brokera Uvea Emsa da obezbedi pivaru. Ovaj se raspitao, i otkrio da se britanska pivara Ašers iz Trovbridža upravo zatvara, te da rasprodaju kompletnu opremu.

„Bilo je malo iznenađenje kad smo čuli da se sve prodaje u Severnu Koreju“, kaže Geri Tod, koji je vodio proizvodnju u engleskoj pivari i pomagao pri prodaji opreme.

„Jednog dana su samo stigli severnokorejski zvaničnici i neki pivari, iako je bilo jasno da o pivu nemaju pojma“, priča Tod za DW. „Upleteni su bili i neki ruski inženjeri i sve je bilo jako komplikovano zbog mnoštva jezika.“

Todu je postalo jasno da će morati da objasni došljacima iz Severne Koreje svaki korak spravljanja piva. Ubrzani kurs potrajao je pet meseci, a onda je sve pažljivo spakovano da se brodovima prebaci na Korejsko poluostrvo.

I kakvo je bilo pivo?

„Bili su zadivljeni kako smo mi postavili proizvodnju i uzbuđeni što će to prebaciti u Severnu Koreju i postaviti isto tako“, seća se engleski pivar. „Ali, hteli su da ponesu apsolutno sve iz zgrade. Čak i plastične čaše za sokovnike jer su rekli da to ne mogu da nabave kod kuće.“

„Hteli su daske sa WC-šolja – sećam se da je jedan hodao okolo sa daskom oko vrata – i bolcne iz podova“, priča Tod. „Skinuli su pločice sa zidova, jednu po jednu, i sve odneli.“

Na kraju su ga iznenadili kad su mu ponudili da na dve godine ode u Pjongjang i pokrene pivaru. „Ali, imao sam mladu porodicu i nisam hteo da idem“, kaže on.

Ipak, par godina kasnije je ovaj engleski pivar probao pivo Tedongan koje mu je sa puta u Severnu Koreju doneo jedan novinar. „Bilo je daleko bolje nego što sam očekivao, bio sam zadivljen“, seća se ukusa. „Bilo je sveže, sa dobrom čistom završnicom.“

Tako misle i Korejanci. „Sećam se da sam bila iznenađena kako je dubok ukus, barem u poređenju sa japanskim pivima“, kaže Čung Hjon Suk, koja živi u Japanu, ali je ranije redovno obilazila domovinu Severnu Koreju. „Imalo je tamniju boju od japanskih piva, i više je ukusom podsećalo na engleske sorte.“

„Ima mnogo pivskih bašti duž reke Tedongan u centru Pjongjanga i ljudi tamo odlaze leti posle posla, da se opuste i vide prijatelje“, kaže ona za DW. „Prijatelji mi kažu da im je to omiljeni provod kad je vruće, i da ima mnogo omladine i žena.“

Nažalost po nju, sankcije protiv Severne Koreje znače da je tamošnje pivo nemoguće naći van zemlje. Pre pandemije je možda i moglo da se dobavi preko Kine, ali je Kina zatvorila granice zbog virusa. Ostaje samo da se veruje na reč onima koji su probali Tedongan.