Bivša sekretarica komandanta nacističkog koncentracionog logora osuđena je za saučesništvo u ubistvu 10.505 osoba.
Irmgard Furhner (97) radila je u tinejdžerskom dobu kao daktilografkinja u Štuthofu, i to od 1943. do 1945, prenosi BBC.
Furhner, jedna od svega nekoliko žena kojima se poslednjih decenija sudilo za nacističke zločine, dobila je dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu.
Mada je bila civilna radnica, sudija se složio da je u potpunosti bila svesna šta se dešavalo u tom koncentracionom logoru.
Oko 65.000 ljudi je umrlo u užasnim uslovima u Štuthofu, uključujući jevrejske zatvorenike, Poljake koji nisu bili Jevreji i zarobljene sovjetske vojnike.
Štuthof, koji se nalazi nedaleko od današnjeg poljskog grada Gdanjska, koristio je raznolike metode za ubijanje logoraša, a hiljade su skončale u gasnim komorama od juna 1944.
Sud u Icehou u severnoj Nemačkoj saslušao je preživele iz tog logora, od kojih su neki preminuli tokom procesa.
Kada je suđenje počelo u septembru 2021, Irmagrd Furhner pobegla je iz staračkog doma u kojem je bila i policija ju je kasnije pronašla na ulici u Hamburgu.
Komandant Štuthofa Paul-Verner Hope pritvoren je 1955. za saučesništvo u ubistvu i pušten je pet godina kasnije.
Serija procesa je pokrenuta u Nemačkoj od 2011, kada je osuda bivšeg čuvara u koncentracionom logoru Džona Demjanjuka postavila presedan da je biti čuvar bio dovoljan dokaz da se dokaže saučesništvo.
Tom presudom je takođe omogućeno da civilna radnica Furhner može da bude izvedena pred sud, jer je direktno radila za komandanta koncentracionog loga, baveći se prepiskom u vezi sa zatočenicima Štuthofa.
Bilo je potrebno 40 dana da Furhner progovori na suđenju, kada je rekla sudu „žao mi je zbog svega što se desilo“.
S obzirom da je bila u vreme kada je radila kao sekretarica u koncentracionom logoru mlađa od 21 godine, suđenje je bilo pred specijalnim sudom za maloletnike.
„Žalim što sam bila u Štuthofu u to vreme – to je sve što mogu da kažem“, navela je.
Njeni branioci su kazali da bi ona trebalo da bude oslobođena zbog sumnji u vezi sa tim šta je sve znala, jer je bila jedna od daktilografkinja u Hopeovoj kancelariji.
Međutim, istoričar Štefan Herdler koji je igrao ključnu ulogu u procesu, u pratnji dvojice sudija posetio je logor. Tada su utvrdili da je Furhner iz kancelarije komandanta mogla da vidi neke od najgorih stvari koje su rađene u logoru.
Istoričar je na suđenju kazao da je 27 transporta sa 48.000 ljudi stiglo u Štuthof između juna i oktobra 1944. godine, nakon što su nacisti odlučili da prošire logor i ubrzaju masovno ubijanje, gorišćenjem gasa ciklon B.
Herdler je kancelariju Hopea opisao kao mozak svega što se dešavalo u Štuthofu.
Suđenje Furhnerovoj moglo bi biti poslednje u Nemačkoj koje se tiče zločina iz nacističke ere, mada se još nekoliko slučajeva istražuje, navodi BBC.
Tagovi
