“Bilo je komičnih primedbi da me je postavio DOS, NATO…”: Kako se postaje upravnik pozorišta

Za razliku od neslavnog nameštenja za direktora Drame Narodnog pozorišta umesto dotadašnjeg Željka Hubača, Jug Radivojević izgleda ovog puta neće reterirati, pa će verovatno postati upravnik BDP-a. Kako?

0
Foto: Narodno pozorište

Pre nego što se podignu zavese u nadolazećoj pozorišnoj sezoni, nekoliko beogradskih pozorišnih kuća dobiće nove upravnike.
Tek što je Ivana Vujić imenovana za novu upravnicu Narodnog pozorišta, čime je “igra prestola” u nacionalnom teatru i konačno završena, Beogradsko dramsko pozorište raspisalo je konkurs za novog direktora, kao što je i Jugoslovensko dramsko koje bi do kraja leta, takođe, trebalo da dobije novog upravnika.

Kakvi će raspleti ovih drama biti, znaćemo, kako to u dramama obično i biva, na kraju. A kog su žanra? Nije bez razloga sumnja da bi mogle biti političkog.

Glumac i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta Ljubivoje Tadić svojevremeno je izazvao pravu buru izjavom da upravnik Narodnog pozorišta mora da bude blizak sa vlastima, jer ga vlada imenuje i razrešava, a političko nameštenje upravnika pozorišta nije nepoznanica u ovdašnjoj istoriji upravnikovanja. Ceca Bojković nas je u prošlom broju Nedeljnika podsetila na to kako je, samo zato što je bio visoki funkcioner SPS-a, Aleksandar Berček devedesetih godina imenovan na čelo Narodnog pozorišta.

Najstarije gradsko pozorište u prestonici, Beogradsko dramsko, raspisalo je početkom godine konkurs za novog upravnika na koji se javilo sedam kandidata, od kojih je Upravni odbor BDP-a, na osnovu predloženih programa i razgovora sa njima, Skupštini grada, kao svom osnivaču, predložio tri, glumce Oliveru Viktorović, Pavla Pekića i Predraga Kolarevića. U iščekivanju da neko od njih preuzme rukovodeću funkciju, pronele su se glasine da će pozorištem na Krstu nadalje upravljati reditelj Jug Radivojević. Skupština grada Beograda zanemarila je predloge i mišljenja Upravnog odbora BDP-a i imenovala Radivojevića za vršioca dužnosti direktora tog pozorišta.

Osim što je reditelj u stalnom angažmanu u Narodnom pozorištu, Jug Radivojević je i član Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, članice vladajuće koalicije okupljene oko SNS-a, kojoj je pružio podršku kao potpisnik “Apela 1000” uoči prethodnih beogradskih izbora, a figurira i u Upravnom odboru FK Crvena zvezda. Za razliku od prethodnog i neslavnog nameštenja za direktora Drame Narodnog pozorišta umesto dotadašnjeg Željka Hubača, zbog čega su umetnici Narodnog pozorišta digli bunu i smenili upravnika Dejana Savića, Radivojević izgleda ovog puta neće reterirati, pa će iz ove utakmice – objavljen je novi konkurs -izaći kao pobednik.

A sa imenovanjem nove upravnice Narodnog pozorišta u Beogradu, izgleda i da je završeno sa krizom koja je zadesila nacionalni teatar na početku njegove, sada već minule 150. jubilarne sezone.

Ljubivoje Tadić, koji je od 2000. do 2005. godine rukovodio Narodnim pozorištem, kaže za Nedeljnik da je sada prvi put, posle mnogo godina optimista kada je reč o tom pozorištu.

“U mom slučaju bilo je za mene komičnih primedbi pozorišne čaršije da me je postavio DOS, zatim NATO i ne znam ko još. Moje kolege i saradnici iz DOS-a imali su sa mnom potpuno druge političke i poslovne namere”, kaže Tadić.

Upravnička groznica nedavno je potresala i somborsko Narodno pozorište, čiji se ansambl usprotivio namerama lokalne vlasti da na čelo jednog od najstarijih pozorišta u zemlji imenuje jednu glumicu iz Beograda, u čemu su uspeli, pa sada Pozorištem u Somboru upravlja višegodišnja producentkinja u toj kući, čime je uvažena sugestija ansambla i umetničkih i glumačkih udruženja.

Još jednim pozorištem “na lokalu”, Šabačkim, već više od godinu dana upravlja pozorišna umetnica Milena Minja Bogavac. Ona kaže za Nedeljnik da je u vezi sa političkim kadriranjem u pozorištima brine činjenica da se vodimo veoma lošim politikama.

“Zbog loših politika, na čela pozorišta postavljaju se nedovoljno kompetentni ljudi: stranačka podobnost biva važnija od profesionalnih i umetničkih kvalifikacija. Takođe, u nekim slučajevima, biraju se osobe besprekornih umetničkih biografija, ali im se onda, kad budu postavljene, repertoar i vrednosti diktiraju sa vrha, delimično različitim mehanizmima cenzure, a delimično i autocenzurom, koja postaje vrlo važan faktor, kakav se obavezno javlja u društvima gde već postoji neki oblik cenzure…”, kaže Minja Bogavac koja obavlja funkciju upravnice u Šabačkom pozorištu.

“Koliko mi je poznato, u ovom trenutku, ja sam jedina nerežimska upravnica pozorišta u zemlji Srbiji… Ovim ne želim da kažem da su svi drugi upravnici partijski kadrovi SNS-a, već da su — hteli ili ne hteli — prinuđeni da sarađuju sa političarima iz te partije, poznatim po apsolutnoj nekompetentnosti na polju umetnosti i kulture. Dakle: njima je svima stostruko teže nego meni… Takođe, radim u gradu koji kulturu shvata kao centralnu tačku svog razvoja, pa se ovde o kulturnoj politici razmišlja ozbiljno i dugoročno. Moje imenovanje na mesto upravnice pozorišta bilo je deo te i takve kulturne politike Šapca”, kaže ona.

Ljubivoje Tadić kaže da će političkog kadriranja biti sve dok je pozorišta i sveta, te da bi bilo važno da se odluke vlasti poklope sa onim što on naziva opisom dobrog upravnika.