Ove sedmice navršilo se trideset godina od poslednjeg kongresa Saveza komunista Jugoslavije, onog vanrednog, Četrnaestog, sa kog su otišli Slovenci i koji se uzima kao početak raspada SFRJ.

Izveštavala sam sa tog događaja. I ne samo što sam izveštavala, bila sam član te partije. I to član kog su kolege zadirkivale da će, kao poslednji, „ugasiti svetlo“. Neki od njih veoma brzo su počeli da objavljuju veoma čitane ispovesti o tome zašto im savest ne dozvoljava da ostanu u članstvu propalog SKJ: izneverio im je, eto, ideale.

Neću tvrditi da je meni savest čista. Nisam bila među trezvenim ljudima koji su članstvo u dvomilionskoj partiji shvatali kao odelo koje moraju da navuku kako bi im bilo dopušteno da učestvuju u društvenim poslovima…

Ceo tekst kolumne Ljiljane Smajlović čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. januara.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Sve čitaoce očekuje veliki poklon: četvrta knjiga iz edicije „Senke nad Balkanom“, o princu Đorđu Karađorđeviću.

Tu je i novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku.

Komentar(1)

  1. Denisovc Ivan
    22. јануар 2020. 20:25

    Zasto drugarica govori u proslom vremenu?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.