„Besa“ nosi snažan iskorak

0
Foto: Promo

Kada su Tea Korolija, producentkinja, i Igor Stoimenov, kreator serije „Besa“, ušli u kancelariju Adrenalina u kojoj sam ih čekao, dobacio sam im: „Ovo je kao u britanskim serijama. Uključite kasetofon i recite: ’Sada je 12.20, počinjemo ispitivanje Branka Rosića.’“ Ali ovo nije bila detektivska serija i ja sam ispitivao Teu i Igora a sve povodom nove sezone serije „Besa“ koja je krenula sa emitovanjem na Superstar kanalu i Prvoj TV. Serija je nastala u koprodukciji Telekom Srbije i Adrenalina po originalnoj ideji Srđana Šapera.

„Besa“ je na neki način početak tog žanrovskog tipa srpske serije i „uronjenosti“ u savremeni trenutak.

Igor: U nekom periodu pred „Besu“ na našem televizijskom tržištu nije bilo savremenih žanrovskih serija. Uglavnom su na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dominirale porodične serije, a kada bi se i ušlo u ozbiljnije produkcijske zahteve, uvek bi se bežalo u epohu.

Tada se događaju dve bitne stvari koje su omogućile da se desi serija kao što je „Besa“: sa jedne strane neko se konačno ohrabrio i snimio kriminalističku seriju „Ubice mog oca“, i pokazao da na TV tržištu postoji ozbiljno interesovanje za ovakvim sadržajem. „Ubice…“ su nekako vratile žanr u srpsku kinematografiju. Sa druge strane, kablovski operateri su krenuli sa svojim OTT platformama, tako da se odjednom pojavila potreba za ozbiljnim premium contentom.

Nekako u to vreme sastali su se ljudi iz Antena grupe, koja je bila vlasnik Prve TV i B92 i produkcijske kuće Adrenalin. Ispred Antene je bio Pit Smit, a ispred Adrenalina Srđan Šaper i njih dvojica su krenuli sa idejom da se napravi balkanska serija koja bi mogla da se ravnopravno nosi sa serijama na svetskom tržištu.

Tea: Pit je prepoznao u Srđanu kreativca i rekao mu: „Daj neku ideju. Da napravimo lokalnu seriju koja bi mogla da ‘putuje’.“ I Srđan Šaper mu je ispričao priču o „Besi“ koja je Pita oduševila. I onda je u samu ideju o seriji trebalo „uvući“ Tonija Džordana. Da ubedimo ovog velikog lika britanskih serija („Istenders“) i koji je radio i za BBC, ITV, Channel 4… da radi sa nama.

Igor: Trebalo je napraviti srpsku seriju sa albanskom mafijom. Gde sudariti ta dva sveta, Urošev i Dardanov. I onda smo došli do Ulcinja, jer to je melting pot gde i danas normalno žive i funkcionišu Crnogorci, Albanci (katolici i muslimani) i Srbi.

Kako je izgledao kasting, naročito kako je izgledao kasting za albanske glumce?

Tea: Uloga Uroša (glumi ga Radivoje Bukvić) pisana je za Nebojšu Glogovca, ali smo posle njegove smrti za sve uloge radili kasting. Znali smo da nam treba najveća albanska zvezda za ulogu Dardana, i kada završimo taj izbor, lakše će ići izbor sa albanskim glumcima. Arben Bajraktaraj koji je glumio u „Hariju Poteru“ je super lik, ali pregovori za ulogu u „Besi“ su bili teški i trajali su mesecima i on nije želeo da igra. Nije čak želeo da pročita scenario. Ja sam bila toliko očajna i u tom očaju slučajno vidim da je on na Fejsbuku i pošaljem mu poruku sa pitanjem da li postoji šansa da se čujemo makar na pet minuta. Eto, meni koja ne koristim Fejsbuk, on je pomogao jednom u životu. I kada smo se čuli, pitala sam ga kako da pričamo – na engleskom ili na francuskom? A on je odgovorio: „Pa možemo na srpskohrvatskom.“ To mi je bilo toliko simpatično jer taj izraz nisam čula od 1991. Naš razgovor je trajao pola sata i u njemu sam ga zamolila da dâ šansu Dardanu. I slala sam mu scenario, jednu po jednu epizodu, do četiri ujutru. I sela sam prvim jutarnjim avionom za Pariz u kojem smo se dogovorili. Kasnije mi je puno pomagao jer je došao sa mnom u Prištinu i prisustvovao kastingu. Na kasting je došlo 50 glumaca i bili su bojažljivi jer nisu imali prilike da igraju u nekoj srpskoj seriji. Najviše su se bojali kako će njihova odluka biti prihvaćena u njihovoj sredini. Uspevala sam da ubedim da je ova priča univerzalna, bitnija od dnevne politike i da je ovo način da se pošalje poruka koja je mnogo važnija i koja će ostati.

Ono što smatram jednim od najvećih uspeha serije je što je jedini kriterijum za gledaoce bio kakvi su likovi i njihova priča. Gresa Pallaska, albanska glumica koja glumi Teutu, ponedeljkom ujutru posle emitovanja nove epizode dobijala je ogroman broj poruka od gledateljki iz Srbije koje su pisale da joj se dive, da osećaju njenu bol zbog gubitka ćerke. Veoma sam srećna što je Telekom Srbije prepoznao univerzalnost „Bese“ i faktički otvorio Superstar kanal sa našom serijom, koja je sada već postala regionalni hit.

Igor: „Besa“ u sebi pre svega nosi snažan iskorak. To je prvi takav projekat, jer su se prvi put na jednom mestu okupili autori sa celog Balkana da naprave seriju u kojoj će nosioci glavnih uloga biti srpski i albanski glumci. Trebalo je 2016. imati hrabrosti i ući „grlom u jagode“ u jedan ovakav projekat, jer smo razmišljali o tome kako će publika u Srbiji prihvatiti uopšte tu ideju, kako će prihvatiti albanske glumce, kako će albanski glumci uopšte prihvatiti da igraju mafijaše u srpskoj seriji, kako im objasniti da ovo nije black/white holivudski projekat u kojem su tačno definisani pozitivci i negativci… Danas sa ponosom mogu da kažem da uživam kada obični ljudi zaustavljaju Arbena i Mensura kad god dođu u Srbiju i slikaju se sa njima. Počev od policajaca, preko taksista, do običnih prolaznika na ulici. Valjda će nešto dobro izaći iz toga i na nekom višem nivou.

Tea: Kada je Arben prvi put došao u Beograd, prolazili smo pored Marakane. I Arben kaže: „Čekajte, čekajte, je l’ ovo Marakana?“ I tada je imao emotivni izliv u kojem je rekao da je kao mali navijao za lokalni klub iz Peći, ali da mu je glavni klub bio Crvena zvezda i ispričao nam je da je kao mali dečak maštao da ga otac vodi na utakmicu Zvezde na Marakanu.

Šta je bila ideja za nastavak „Bese“, za drugu sezonu koja je upravo krenula?

Igor: „Besa“ nije obična kriminalistička/mafijaška serija. „Besa“ je saga, o tri generacije dveju porodica: srpske i albanske. Ona je balkanska serija, napravljena od srpskih para, koja u sebi nosi ono najbolje ali i najgore sa Balkana. Ideja „Bese“, odnosno „Zaveta“, provlači se kroz ceo južni Balkan, kroz sve delove koji su vekovima živeli u plemenskim zajednicama, u kojima nije bilo pisanog zakona, i gde se ‘data reč’ generacijama morala poštovati. To je bila i glavna tema prve sezone.

U drugoj sezoni, pojavljuje se čitava nova generacija, milenijalaca, kojima tradicija, ‘data reč’, i tradicionalne plemenske vrednosti ne znače ništa. Tako da je negde osnovni motiv druge sezone sukob tradicionalnog i modernog, 20. i 21. veka.

Prva tačka snimanja je bila Crna Gora, u koju smo došli u vreme najgoreg lokdauna, i gde smo zahvaljujući tome dobili najlepšu scenografiju u kojoj nije bilo nikoga: ulice, trgovi, plaze, putevi, marine… Cela država je bila kao neki filmski studio.

Tea: Ali, s druge strane, korona je bila ogroman problem i opasnost za snimanje. Imamo glumce iz osam različitih država i u svih tih osam država vladaju različite mere koje se uz to i menjaju. I od toga nam zavisi plan snimanja serije koji je vrlo zahtevan. Bilo kakav propust i neplanirana situacija dovodi do posledica. Mi smo se testirali na svakih pet dana u Crnoj Gori, i čekali smo rezultate testa kao rezultate izbora. To je zaista izazovno za produkciju i zahteva brzu organizaciju da bi svi bili bezbedni.

A otkud Estonija kao lokacija koja je seriji „pozajmila“ ono dobro poznato nebo iz skandinavskih krimića?

Igor: Hteli smo novi prostor, novu energiju, a došli smo do toga razgovarajući sa ljudima iz policije. S obzirom na to da porodica Uroša Perića ulazi u program zaštićenih svedoka, stručni konsultanti su nam rekli da se takvi ljudi šalju u zemlje u kojima nema baš puno naše emigracije. Nekako su se baltičke zemlje same nametnule, ali osim dramskog donele su nam mnogo i na vizuelnom identitetu serije.

Scena koju smo snimali ispod vode bila je vrlo vrlo teška i zahtevna. Glumci, kaskaderi, ronioci, snimanje na realnom jezeru. S obzirom na to da je Estonija ekološki vrlo osvešćena zemlja, kada smo očistili auto, koji upada u vodu, od svih potencijalnih ekoloških onečišćivača, konačno smo mogli da taj auto ubacimo u jezero. Kada smo završili snimanje, lokalne vlasti su odlučile da auto ostave u jezeru, sa oznakom za ronioce da je tu snimana serija „Besa“.

Tea: Morali smo da potpišemo garanciju da ako zagadimo to jezero, da ćemo platiti kaznu od 25.000 evra. Svetsku premijeru smo imali na festivalu u Estoniji, koji je veoma bitan za našu industriju. Dolazimo u salu Solaris, i vidimo neko komešanje. I saznajemo da je došla njihova premijerka sa mužem i da je kupila karte. Zaboravila je svoj pass za festival, i odlučila je da kupi kartu za „Besu“. Bila nam je zaista velika čast.