Najgore je kad počneš da veruješ u sopstvenu propagandu. O tome smo pričali Željko Pantelić i ja, nakon njegovog podkasta, dok smo se dogovarali o dva teksta o EU koja ćete čitati u ovom broju Nedeljnika. Jer evropski put Srbije deluje nikad dalje. Ako je ikada i bio iskren. I sa naše, i sa njihove strane. Albanski put, koji je počeo osam i po godina posle našeg, sada nas stiže i prestiže. Sasvim je realno da Albanija i Crna Gora budu sledeće članice EU 2030. Uostalom, proguglajte letove iz Tirane, to je nekad bio aerodrom kao onaj u Podgorici.
Sve dalje su velike reči. Reči kojima nas zatrpavaju poslednjih trideset godina jedne te iste politike. Evropski put Srbije je, realno, zaključen 12. marta 2003. I to je okej, samo je bez veze što nas ubeđuju u suprotno. Nadam se da se i Vesna Pešić konačno oseća dobro. De Gol i Čerčil odveli su nas tamo gde se ona nadala. Ostale gluposti teško je i komentarisati – u zemlji koja se nalazi u srcu kontinenta, čiji su mitovi nastali na odbrani Evrope, a čija i arhitektura i kultura liče na evropske, mi smo danas jedina nacija koja ne navija za svoj kontinent. I jedina koja želi da ga preskoči nekako – kao Milošević, kada je doneo odluku da nas prisajedini Savezu Rusije i Belorusije. Koliko je to bilo neozbiljno, pokazuje što ta odluka nikad nije formalno ni ukinuta. Ima težinu kao crnogorska objava rata Japanu. Za neko pitanje za kviz.
Srbi se u međuvremenu pojedinačno integrišu u EU. Decenijama! Jedan po jedan. To je taj genijalni patriotski plan koji uključuje i smanjenje stanovništva, a i teritorija, tako da ćemo kosovsko pitanje očigledno rešavati u po njima povoljnijim geostrateškim uslovima, kad i Albanija i Makedonija, a moguće i Kosovo uđu u EU i NATO.
Naš predsednik nije mogao normalno ni da odleti u Moskvu, pa je nejasno kako bi tim putem mogla da krene cela zemlja. Ne mislim da je njegov odlazak na paradu 9. maja sudbonosni čin, neka kontrarevolucija Titovog „ne“ Staljinu 1948, pošto je ovu petooktobarsku temeljno sproveo. Ali mali potezi umeju da odrede pravac. Ono što je čudno jeste kako se prema njemu/nama odnose. Ili prema patrijarhu, čiji je snimak prvi put u istoriji Kremlja ceo pušten. Ostalo je pitanje – zašto? Osim dela u kojem patrijarh ponavlja floskulu kako nas je Rusija branila i kad Srbija nije.
Ostatak uvodnika pročitajte u novom Nedeljniku.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Naslovna Nedeljnik 696
Tagovi
