LONDON – Pre ovog novog talasa, prethodni put kada se niz udaljenih dominiona oslobodio kraljice Elizabete, bile su još sedamdesete, a pokret „Blek pauer“ ohrabrio je tri karipske zemlje da sebe proglase republikama. Sada, u jeku pokreta „Black Lives Matter“, Karibi se možda ponovo okreću protiv krunisane glave.
Šesnaestog septembra, Barbados je saopštio da će ukloniti Elizabetu sa mesta šefa države i da će postati republika do novembra naredne godine. I Jamajka razmatra da li da se okrene od monarha. Sent Lusija i Sent Vinsent i Grenadini takođe flertuju sa tom idejom, iako je na Sent Vinsentu 2009. održan referendum, i predlog da postane republika nije prošao.
Ovog puta bi ishod mogao da bude drugačiji, kažu eksperti za Karibe. Masovni protesti protiv policijskog ubijanja crnih ljudi u Sjedinjenim Državama ponovo su dolili ulje na vatru starim debatama o nasleđu nekadašnje monarhije. Ta debata neizostavno uključuje i 94-godišnju kraljicu, čije se carstvo možda smanjuje, ali i dalje u Komonveltu uključuje 16 zemalja širom sveta, od Kanade do Novog Zelanda.
„Barbados bi mogao da bude prekretnica“, kaže Ričard Drejton, profesor imperijalne istorije na Kings koledžu u Londonu.
Premijerka Barbadosa, Mija Motli, najzaslužnija je za razvoj ovog pokreta i skidanje, kako voli da kaže, kolonijalnih okova. U govoru koji je spremila za generalnu guvernerku Barbadosa, Saru Mejson, Motlijeva je napisala: „Došlo je vreme da svoju kolonijalnu prošlost napokon ostavimo iza sebe. Barbadosu treba šef države sa Barbadosa.“
Mija Motli je, primetili su analitičari, pozvala Britaniju i druge kolonijalne sile da plate reparacije Barbadosu i susednim državama zbog trgovine robljem koja je trajala od 1627. do 1807. godine.
„Ne znam možemo li da krenemo napred ukoliko pre svega ne dođe do suočavanja sa onim što je bilo, ukoliko se ne prizna ono što je rađeno i ne dobijemo izvinjenje zbog toga, i zbog vekova koji su usledili, a tokom kojih su naši ljudi ostajali bez bogatstva i bez života“, rekla je ona u julu.
Iako je pokret „Black Lives Matter“ ubrzao odluku Barbadošana, analitičari podsećaju da se Barbados zanosi idejom da postane republika još od sedamdesetih godina prošlog veka.
Reakcije na odluku nisu bile toliko glasne.
„Starija generacija bi možda imala nešto da kaže o svemu, ali mlađe jednostavno nije briga“, kaže Kamila Skot (30), koja radi u jednom hotelu. „Ja mislim da ovo nije ništa loše.“
Jedan zvaničnik Bakingemske palate ocenio je da se Barbados već dugo kretao ka ovom koraku. Drugi kažu da su vesti ipak uzdrmale kraljevsku porodicu.
Diki Arbiter, koji je radio kao kraljičin sekretar za štampu od 1988. do 2000, kaže da ona sve posmatra s filozofskim mirom.
„Barbados je nezavisna zemlja već 54 godine“, kaže on. „Ona je dovoljno pragmatična da shvati da je bilo samo pitanje vremena kada će se odlučiti da postave svog šefa države.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. oktobra
Čitaoce očekuje još jedan vredan poklon: knjiga o Paji Vuisiću
Tagovi
