Balša Božović: “Vlast i opozicija da razgovaraju o uvođenju sankcija Moskvi. Nemi su na ruske zločine u Ukrajini”

2
Printscreen/YouTube/N1

(Beta) – Predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović pozvao je danas proevropsku opoziciju da najavljeni razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o smirivanju tenzija u društvu i ponavljanju izbora iskoriste da pokrenu i pitanje o jasnom zauzimanju spoljnopolitičkog kursa zemlje i uvođenju sankcija Rusiji.

“Najveći deo političke scene, kako vlast tako i većina proevropske opozicije, od početka agresije Rusije na Ukrajinu se nalazi u stanju hibernacije i ostaje nem pred ratnim zločinima koje Rusija čini, zločinima protiv čovečnosti, ubistvima i opasnosti koju to predstavlja za ostatak sveta”, naveo je Božović u saopštenju.

Božović je rekao da se “čini da su u stanju šoka od saznanja da Moskva, kao doskorašnji stub srpske spoljne politike, u tom smislu više ne postoji”.

“Odnos Srbije prema sankcijama Rusiji biće reciprocitetan odnosu Evropske unije prema Srbiji i zbog toga Srbija mora da donese odluku – da li je za evropsku Srbiju ili za izolovanu Srbiju”, kazao je Božović.

Prema njegovim rečima, mnogo moćnije i bogatije zemlje od Srbije su morale da “popiju ovu gorku pilulu”.

2 KOMENTARA

  1. “Odnos Srbije prema sankcijama Rusiji biće reciprocitetan odnosu Evropske unije prema Srbiji i zbog toga Srbija mora da donese odluku – da li je za evropsku Srbiju ili za izolovanu Srbiju”, kazao je Božović. Санкције уведене Русији су унилатирелани потез групе земља. Те санкције немају упориште у међународном праву, јер као такве нису усвојене у меродавним међународним телима. Из овога произилази да не постоји никаква правна основа да се било коме прети у одсуству присаједињења њима. Оно на шта овај отпадник, преостао из процеса распада “демократске” опозиције упозорава, је сила оних који вуку све остале у то лудило “санкциоманије”, “мерећи” тиме ниво спремности за “пут” и чланство у тој организацији. Да, њихово је пуно право да одређују услове тог чланства, али и обавеза да поштују интересе сваке од оних земаља којима је питање тренутка, економски опстанак. Да, биће Јадранкиних сузних очију, нахватаће се прашина на “отвореним поглављима”, неће бити евро-бирократа та тапшу новим корацима лудости, али то је све скупа минорно ономе што је претња овом друштву. Тако да нема дилеме у овом тренутку, да ли изабрати да због ове ситуације, као члан ЕУ приступимо 2065., уместо 2055.

Comments are closed.