Bakić: Arhitekte iz Španije uređuju Savski trg i to će sigurno biti preskupo, a mogao je i naš student

5
Fotografija: Nebojša Babić

(Beta) – Arhitekta Dragoljub Bakić izjavio je danas da je objavljivanje međunarodnog konkursa za uredenje pešačkog parka na Savskom trgu bila apsolutna besmislica i nepotrebno trošenje novca, jer je taj projekat mogao da uradi bilo koji student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Bakić je agenciji Beta, povodom objavljivanja da su na međunarodnom konkursu projekat za uređenje pešačkog parka na Savskom trgu dobile arhitekte uz Španije, kazao da Beograd ima 2.500 arhitekata “koji jedva sastavljaju kraj s krajem” i da će to angažovanje sigurno biti preskupo.

“Uređenje parka na Savskom trgu mogao je da uradi, ne arhitekta, nego bilo koji student Arhitektonskog fakulteta. U parku imate samo zatravnjivanje, određivanje pešačkih staza i klupa i sadnju ponekog drveta. Pa zar nam je zato trebao međunarodni konkurs”, upitao je arhitekta.

Prema njegovim rečima, za taj projekat nije bilo potrebno nikakvo urbanističko umeće.

“Sve je bilo unapred određeno, imate železničku stanicu, bolnicu Sveti Sava, polukrug zgrada gde se nalazi bioskop ‘Partizan’, pomerenu tramvajsku liniju. Angažovanje stranih arhitekata je bilo nepotrebno i sigurno preskupo”, ocenio je Bakić.

On je podsetio da su gradske vlasti Beograda raspisale dva arhitektonska konkursa za uređenje Savskog trga.

“Na prvom konkursu je pobedio beogradski arhitekta Peđa Arsić i tada je na trgu planiran spomenik Stefanu Nemanji od 14 metara visine. Međutim, bez ikakvog obrazloženja taj konkurs je poništen, a objavljen je međunarodni konkurs. Na tom drugom konkursu Nemanja je ‘porastao’ na 28 metara, a uređenje parka dobila su dvojica starijih španskih arhitekata”, kazao je Bakić.

Na oba konkursa se, rekao je Bakić, prijavilo po 15 domaćih mladih arhitekata, ali gradske vlasti su se “nažalost odlučile za stranu pamet”.

Bakić je rekao da Vesić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić moraju da saopšte kako se zovu španske arhitekte koje su projektovale “najlepši trg na svetu”.

On je naglasio da vlasti potpuno zanemaruju arhitektonsku struku u Beogradu.

“Beogradske arhitekte su ignorisane i na projektu Beograda na vodi. Mi i danas ne znamo ko projektuje zgrade u Beogradu na vodi, ni ko je i da li je uradio urbanizam. Mi ne znamo kako se projektuje i gradi najvrednije parče centralne zone Beograda”, naveo je arhitekta.

Dodao je da je Srbija jedina zemlja na svetu koja sklapa javno-privatna partnerstva, a ugovore proglašava tajnom.

5 KOMENTARA

  1. Svrseni studenti arhitekture, sa prosecima 9-10, sede na biroima bez nade da ce ikada biti pozvani za posao…ova zemlja je napredna sramota, nemoral i korupcija su joj licna karta

  2. Много волимо да се “дичимо” туђим перјем. Тако у спорту, поготово кошарци, где наши спортисти скоро да не могу да привире од странаца. Којима се по хутном поступку даје српско држављанство, а они убрзо отперјају ко зна где. Архитектура није изузетак, само још једна нова појава. Силне године труда пропадају јер се у трци за олако стеченим парама млади људи остављају по страни. Сечемо грану где год можемо.

  3. A na kom medjunarodnom temderu su arhitekte iz Srbije dobile nagradu. Posle Stoleta Maksimovica tesko da se pojavljivao uspesan arhitekta. To je bruka za nas Arhitektonski fakultet jer znaci da proizvodi skartove. Mozda studenti i imaju neku sansu jer jos nisu postali skart.

    • Pitanje je koliko uopšte naši arhitekti učestvuju na konkursima, bilo domaćim (nameštenim), bilo inostranim. Najlakše je pljuvati po struci iako je ne poznajete

    • A kako ne znamo za tebe kada si ti toliki strucnjak da sve znas???? Nagrade su retko kada bile potrvrda kvaliteta i znanja….. to smo valjda apsolvirali. Nasi najbolji umetnici su dovedeni do ruba opstanka, ali zato se basnoslovno placaju strani komercijalni umetnici, zato sto nemaju umetnicku viziju vec ispunjavaju zelje porucioca. Rezultat toga je i ovo ruglo od arhaicnog spomenika. Potpisujem da ovaj spomenik ne bi prosao ni jedan konkurs ni ovde ni u svetu. Ovakva umetnicka dela koja “pricam ti pricu” spajaju nespojivo su cist i nepatvoreni kic. I ovde nije problem ciji je spomenik, vec spomenik kao umetnicko delo. Strani umetnici su placeni da bi nasa primitivna estetika bila realizovana.

Comments are closed.