Bajdenova prva godina: Svet nije bezbednije mesto – Analiza Ane Otašević u novom Nedeljniku

0
Fotografija: AP Photo/Alex Brandon/Beta

Godinu dana od kada je Džozef Bajden 3. novembra pobedio na izborima u SAD svet nije bezbednije mesto. Oslabljen unutar zemlje, gde nema podršku čak ni od nekih demokrata da do kraja sprovede ambiciozne reforme koje je najavio u predizbornoj kampanji, Bajden koristi međunarodnu scenu za politiku povratka Amerike.

Prva međunarodna kriza sa kojom je morao da se suoči usledila je samo osam meseci po dolasku u Belu kuću, kada se povlačenje američkih trupa iz Avganistana pretvorilo u fijasko. Rezultat ove haotične operacije je trinaest mrtvih marinaca u atentatu na aerodromu u Kabulu i prizor stotina Avganistanaca koji očajnički pokušavaju da pobegnu od talibana koji je šokirao javno mnjenje. Za Bajdenove protivnike iz redova republikanaca to je dokaz da je nekompetentan u spoljnoj politici i opasan kao šef oružanih snaga. U američkoj javnosti vlada razočaranje učinkom nove administracije u prvih godinu dana, što se vidi u anketama popularnosti. Zbog toga njegov rival na prošlogodišnjim izborima, Donald Tramp, koji ne odustaje od ambicije da se vrati u Belu kuću, nije potpuno izbačen iz sedla.

“Na šokantan način Tramp ostaje u igri zahvaljujući Bajdenu”, jedno je od mišljenja na stranicama “Vašington posta” krajem oktobra.

Spoljna politika ne utiče na američke glasače, ali scene iz Kabula ne pomažu Bajdenu. Njegovi potezi na međunarodnoj sceni ne slede predizborna obećanja i deluju zbunjujuće. U Belu kuću je ušao sa porukom da će biti predsednik tranzicije od politike njegovog prethodnika koju su demokrate ocenjivale kao najgoru u modernoj istoriji, ka povratku na lidersku poziciju u svetu. Umesto najavljenog zaokreta, Bajden je u mnogim pitanjima spoljne politike nastavio tamo gde je Tramp stao, što je nateralo neke posmatrače, poput Farida Zakarije, novinara i autora knjige “Postamerički svet”, da primete da bi Bajden, ukoliko nastavi sadašnji pravac, mogao da ostane upamćen kao predsednik koji je normalizovao spoljnu politiku Donalda Trampa. “Ne tražimo novi hladni rat, niti svet podeljen na rigidne blokove”, rekao je američki predsednik za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija sredinom septembra. Akcije njegove diplomatije, međutim, produbljuju logiku sukoba.

Ceo tekst objavljen je u vanrednom, svečanom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od srede, 10. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom