(Beta) – Republikanski kandidat Donald Tramp dobio je na izborima za predsednika SAD većinsku podršku belaca i starijih od 65 godina dok je njegov protivkandidat demokrata Džozef Bajden ubedljivo pobedio među ženama, Afroamerikancima, Hispano i Azijskim Amerikancima i među mladima od 18 do 29 godina, pokazale su analize izbornih rezultata. 

Američki istraživač javnog mnjenja Džon Zogbi naveo je da je Tramp dobio 80 odsto glasova među biračima koji su kao najvažnije pitanje izdvojili obnovu ekonomije, a ne upravljanje koronavirusom, a Bajden kod onih koji kao glavnu temu ističu rasnu nejednakost.

Tramp je pobedio i među biračima koji su ocenili da američki predsednik treba da bude snažan lider i među onima koji su kao najvažnije pitanje izdvojili očuvanje reda i zakona, rekao je Zogbi u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Center, FPC).

Dobrom rezultatu Bajdena najviše su doprineli birači kojima je rasna jednakost najvažnija tema, kakvih je 20 odsto među izašlima na izbore. Za Bajdena je glasalo 91 odsto takvih birača, a za Trampa osam odsto, naveo je osnivač konsalting kompanije Zogbi stratidžiz.

Bajden je ubedljivu podršku dobio i među biračima koji smatraju da novi predsednik mora da se pozabavi korona virusom pre nego što se posveti obnovi ekonomije.

Značajan rezultat Bajden je ostvario i među biračima koji su rekli da žele predsednika koji će obezbediti jedinstvo nacije, naveo je Zogbi u okviru programa FPC „Virtuelna novinarska tura“.

Tramp je dobar rezultat zabeležio među biračima koji gotovo do poslednjeg trenutka nisu znali za koga će glasati.

„Svega pet odsto birača opredelilo se u nekoliko poslednjih dana kampanje, a od njih je 51 odsto reklo da je glasalo za Trampa, a 44 odsto za Bajdena. Među dva odsto birača koji su rekli da su se opredelili u poslednjoj nedelji pred izbore, Tramp je dobio 63 odsto, a Bajden 30 odsto“, kazao je američki istraživač javnog mnjenja.

Istraživači su dobili neočekivan odgovor kada su od birača tražili da kažu za kog kandidata smatraju da se više brine o običnim ljudima.

„Iako bismo očekivali da većina kaže da je to Bajden, podjednak broj birača opredelio se i za njega i za Trampa“, rekao je Zogbi.

Bajden je među muškarcima dobio 49 odsto, a Tramp 47 odsto. Među ženama je Bajden dobio 57 odsto, a Tramp 42 odsto glasova. U obekategorije Bajden je ostvario znatno bolji rezultat od kandidatkinje demokrata Hilari Klinton na prethodnim izborima, pre četiri godine, naveo je Zogbi.

Tramp je dobio 55 odsto podrške belih birača, a Bajden 43 odsto.

Među crnim biračima, koji su na izbore izašli u očekivanom broju, Bajden je dobio 87 odsto, a Tramp 11 odsto glasova. Na takav ishod najviše je uticao neočekivano dobar rezultat Trampa među crnim muškarcima, od kojih ga je podržalo 18 odsto.

Među hispano populacijom Bajden je osvojio 67 odsto glasova, a Tramp 31 odsto, što je, prema oceni Zogbija, važan rezultat za demokrate.

Azijski Amerikanci, koji čine tri odsto biračkog tela, takođe su većinski podržali Bajdena. Kandidat demokrata dobio je 64 odsto, a Tramp 35 odsto glasova Azijskih Amerikanaca, naveo je Zogbi.

Važan rezultat za Bajdena je i ubedljiva pobeda među mladima od 18 do 29 godina. Prema rečima Zogbija, Bajden je u toj kategoriji ostvario gotovo isti rezultat kao bivši američki predsednik Barak Obama u čijoj administraciji je bio potpredsednik SAD.

Među biračima starijim od 65 godina očekivano je pobedio Tramp, ali znatno manjom razlikom nego pre četiri godine.

Trampa je podržalo 51 odsto starijih od 65 godina, a Bajdena 48 odsto, dok je na izborima 2016. godine kandidat republikanaca imao 10 odsto glasova više od Hilari Klinton u toj kategoriji.

Među biračima koji su izašli na izbore, 38 odsto je reklo da se identifikuje sa demokratama, 34 odsto sa republikancima, dok je 28 odsto kazalo da se identifikuje sa nezavisnim kandidatima, naveo je Zogbi.

Od onih koji se identifikuju sa demokratama, za Bajdena je glasalo 94 odsto, a za Trampa pet odsto, dok je među onima koji su se izjasnili kao republikanci 93 odsto podržalo Trampa, a šest odsto Bajdena.

Među biračima koji su se izjasnili kao nezavisni, 56 odsto je glasalo za Bajdena, a 39 za Trampa.

Zogbi je rekao i da je na izborima zabeležena veoma velika izlaznost, uz više od 100 miliona glasova datih unapred.

Naveo je da se očekivalo da birači koji su glasali unapred u znatno većoj meri podrže Bajdena, ali da se to „očigledno nije desilo“ pošto je kandidat demokrata dobio svega 17 odsto više prevremenih glasova od Trampa.

Takođe, istraživanja koja je sproveo pokazala su da će Tramp imati oko 10 odsto prednosti među biračima glasalim na dan izbora, u utorak, odnosno da se može očekivati takozvani „crveni talas“.

Međutim, Tramp je na dan izbora pobedio ubedljivo pošto je ta razlika bila dovoljna da neutralizuje „plavi talas“ među glasovima datim unapred, dodao je Zogbi.

Pobednik izbora u SAD još nije poznat pošto je razlika između Trampa i Bajdena mala, a u nekim saveznim državama još traje brojanje glasova pristiglih putem pošte. Takođe, neke savezne države propisale su da su važeći i listići koji poštom stignu nakon izbornog dana, a oni se moraju sačekati zbog tesnog rezultata i mogućeg uticaja na ishod izbora.

Prema agenciji Asošiejted pres, Bajden je do sada pobedio u 22 od 50 saveznih država i Distriktu Kolumbija i „osvojio“ 264 elektora, čime je došao nadomak pobede. Tramp je dobio u 23 savezne države i „skupio“ 214 elektorskih glasova.

Pošto je kandidatu za pobedu potrebna podrška 270 od 538 elektora, Bajden za ulazak u Belu kuću treba da osvoji samo jednu od preostalih pet država.

Pobednik, prema AP-u, još nije poznat u pet saveznih država, Pensilvaniji (nosi 20 elektora), Džordžiji (16), Severnoj Karolini (15), Nevadi (6) i Aljaski (3). Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.

Bajden je ostvario važne pobede u saveznim državama Mičigen i Viskonsin, koje su uz Pensilvaniju ponovo presudne u borbi za Belu kuću. Na izborima 2016. godine Tramp je u svakoj od njih pobedio Hilari Klinton sa manje od jedan odsto razlike.

Zogbi je naveo da je Bajden u te tri države među ženama iz predgrađa i fizičkim radnicima (plavim okovratnicima) dobio veću podršku nego Hilari Klinton pre četiri godine.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-460-od-5-novembra/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.