Bajden u poverljivom pismu Haradinaju pre 18 godina zatražio da sačuva Visoke Dečane

1
STRINGER / AFP / Profimedia

Džozef Bajden je od Ramuša Haradinaja u poverljivom pismu 2002. godine zatražio da sačuva manastir Visoki Dečani. Tvrdi da je on svoje obećanje održao, a kao dokaz Bajdenu je poslužilo to što su Dečani jedan od retkih srpskih pravoslavnih manastira sačuvanih u martovskom nasilju dve godine kasnije. Ove navode, izneo je sam Bajden i to u američkom kongresu 2005, prenosi portal KoSSev.

Džozef Bajden je primio čestitke kao 46. predsednik SAD na upravo završenim američkim predsedničkim izborima.

Jedan je od najpopularnijih američkih političara među kosovskim Albancima, jer je tokom devedesetih godina igrao veoma proaktivnu ulogu u zagovaranju njihovih političkih ciljeva i prava na „samoopredeljenje“. Sa druge strane, u srpskoj javnosti iz tog perioda ostao je utisak o njemu kao političaru sa „antisrpskim“ raspoloženjem.

Malo je poznat detalj da je Bajden nakon rata dva puta posetio Visoke Dečane, te da je lično od kosovskih Albanaca zatražio zaštitu ovog manastira.

Kada je u januaru 2001. godine posetio Kosovo i Metohiju i prvi put manastir Visoki Dečani, doživeo ga je, prema sopstvenim rečima, kao „remek delo“.

Manastir će 2004/2005, biti stavljen pod zaštitu UNESCO-a, ali će monasi i dalje biti zabrinuti za bezbednost svetinje.

Te iste, 2005., Bajden se prisetio svog prvog puta u zadužbinu sv. Kralja: „Tokom tog putovanja, ja sam leteo helikopterom na zapadno Kosovo gde sam posetio srpski pravoslavni manastir Visoki Dečani, arhitektonsko remek-delo iz 14. veka, koje je prošle godine proglašeno za deo svetske baštine UNESCO-a“.

Podsetio je na ulogu pravoslavnih monaha tokom rata 1999. godine, koji su, kako je i Bajden svedočio u senatu američkog kongresa, „spasili kosovske Albance od progona srpskih snaga“.

„Da ponovim, to su bili srpski pravoslavni monasi koji su najviše spasavali kosovske Albance, u najvećem broju muslimane – od progona srpskih snaga“, navedeno je u transkriptu Bajdenovog svedočenja u američkom kongresu iz 2005.

Istovremeno, on je tokom svoje prve posete razgovorao i sa Ramušem Haradinajem. Opisujući ga kao „tvrdog, žilavog momka, koji bi mogao da izvuče vola iz jarka“, stekao je utisak da je on „iskreno prepoznao“ to da je „jedini put napred za budućnost Kosova“ – da se „Srbima i manjinskim zajednicama na Kosovu garantuju prava“.

Međutim, skoro dve godine kasnije, u novoj poseti manastiru, otac Sava i drugi monasi američkog zvaničnika su upozorili na to da su „u velikoj opasnosti“.

„Zapravo, italijanski oklopni transporteri KFOR-a bili su poređani u snegu neposredno ispred manastirskih kamenih zidova da odvrate (moguće napadače, prim.red.). Znajući da je ta teritorija oko Dečana politička baza gospodina Haradinaja, poslao sam mu poverljivo pismo nakon svog povratka u Vašington. U njemu sam napisao da računam na njega da će on lično garantovati i štititi srpski pravoslavni manastir koji sam upravo posetio“, svedočio je Bajden pred svojim američkim kolegama pre 15 godina.

„U martu 2004. godine, širom Kosova izbili su ozbiljni neredi protiv Srba i drugih nealbanskih manjina. Stotine domova je uništeno, a mnoge srednjovekovne srpske pravoslavne crkve i manastiri su spaljeni do temelja. KFOR se pokazao nesposobnim ili nevoljnim da spreči to divljanje. U stvari, u nekoliko slučajeva napadi su se dogodili dok su evropske trupe KFOR-a stajale pored. Jedan od onih retkih časnih manastira koji su ostali netaknuti bili su Visoki Dečani. Gospodin Haradinaj je održao svoje obećanje“ – ovako je Bajden video to što su Dečani „preživeli“ martovski pogrom.

Bajden je ove navode izneo 9. marta 2005, na dan tadašnjeg odlaska Ramuša Haradinaja u Holandiju, a zbog optužnice haškog suda za bivšu Jugoslaviju za ratne zločine na Kosovu. On mu je zapravo odao priznanje za to što je, kako je video, smirio situaciju, a istovremeno, prema tvrdnjama ostalih aktera tada, imao rezultate na premijerskoj poziciji.

„Do juče je bio premijer Kosova. On je optužen za ratne zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. Gospodin Haradinaj se proglasio potpuno nevinim, ali je podneo ostavku na mesto premijera, dobrovoljno se predao i odleteo u Holandiju danas da bi se predao. Takođe je učinio nešto krajnje neobično na Balkanu. Dao je izjavu u kojoj poziva na mir na Kosovu“.

Taj poziv je Bajden video kao Haradinajevo saznanje da bi ponavljanje „nasilja iz marta 2004. zadalo fatalan udarac nadi kosovara da bi proces pregovora o konačnom statusu Kosova mogao da započne kasnije ove (2005) godine“, ali i kao potpunu suprotnost u odnosu na ponašanje Ante Gotovine, Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Bajden je odao priznanje i tadašnjoj tužiteljki Karli del Ponte, izrazivši uverenje da će Haradinaj imati „pošteno suđenje“.

Ramuš Haradinaj se inače sada suočava sa nastojanjem da postane novi kosovski predsednik posle odlaska svog mogućeg prethodnika u Hag, ali i sa otvorenim pitanjem sopstvene uloge u novim specijalizovanim većima u Hagu, s obzirom na to da je u septembru prošle godine bio ispitan u svojstvu osumnjičenog, kada je takođe dao ostavku na mesto premijera.

U međuvremenu, Savet za primenu i nadgledanje, telo sastavljeno od predstavnika SPC, kosovske vlade i međunarodnih predstavnika zaduženo za sprovođenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama (ZSZZ), ove nedelje se usaglasio da se manastir Visoki Dečani, zaštiti od gradnje međunarodnog puta, koji su kosovski predstavnici već godinama pokušavali da izgrade uprkos zakonu, i čemu su se monasi protivili. Put će ići zaobilaznicom van zaštićene zone, dok će se sa druge strane omogućiti rehabilitacija postojećeg puta kroz zonu za lokalnu upotrebu stanovnika Dečana. Odluku su pozdravili ambasadori vodećih zemalja u Prištini.

1 KOMENTAR

  1. Тачно се види ко је био “мастер мајнд” злочина, а ко “извршилац радова”.

Comments are closed.