Azem Vlasi: Gazimestan sam pratio iz zatvorske ćelije. Knez Lazar je završio herojski, a Milošević… – Čitajte u Nedeljniku

4
Profimedia

Milošević je na Gazimestanu već bio prepoznat kao čovek koji ispunjava obećanja. Nekoliko meseci ranije masa je ispred Savezne skupštine vikala “uhapsite Vlasija”, Milošević je odgovorio čuveno: “Ne čujem šta kažete, ali biće uhapšen…”

Tako će i Azem Vlasi, u polušali, reći da je Milošević ispunio obećanje koje je dao nekoliko meseci pre Gazimestana i uoči ustavnih promena kojima je „Srbija iz tri dela ponovo postala cela”.

Vlasi je gledao proslavu na Gazimestanu preko televizije u okruženju po želji mase sa skupštinskog okupljanja.

„Ja sam Miloševićev govor na Gazimestanu pratio iz zatvorske ćelije tridesetak kilometara odatle. Iz Mitrovice. Prvo sam se pitao kako se to slavi izgubljena bitka od pre 600 godina, od koje su se Srbi vekovima jedva stigli oporaviti. Valjda se samo pobede slave.”

Vlasi je rekao i da je Milošević za svoje sulude ideje poveo četiri rata (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo) i sva četiri izgubio, kao i da je Srbiju, zbog svoje politike, izolovao od sveta.

“A u današnjim uslovima ova četiri izgubljena rata u nekom smislu imaju teže posledice nego ona jedna bitka na Kosovu polju 1389. godine. Zato je Milošević završio teško, a knez Lazar ipak herojski”, kaže Azem Vlasi za novi broj Nedeljnika.

Šta je sve Azem Vlasi rekao o Gazimestanu čitajte u novom Nedeljniku.

U novom Nedeljniku veliko istraživanje povodom 30. godišnjice od mitinga na Gazimestanu – danu koji je odredio sudbinu Srbije i Jugoslavije: Gde je Srbija pogrešno skrenula, kako je organizovan miting, šta je govorio a šta mislio Milošević, kako su Gazimestan pamtili tadašnji članovi Predsedništva SFRJ, kako je Azem Vlasi prenos gledao iz zatvorske ćelije, a Nikola Šainović zbog zdravstvenih problema propustio miting, kako su tog dana Crkva i država ponovo postale jedno, kako će Gazimestan pamtiti istorija i šta je moglo da bude drugačije + Ekskluzivni dokument CIA o scenarijima za budućnost Jugoslavije iz 1989. godine

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

4 KOMENTARA

  1. Da li je moguce da Vlasi kpmenterise u Nedeljniku o Vidovdanu i Kosovskom boju!?
    On trwba da nam objasnjava sta je za nas Vidovdan i stami slevimo, piraz ili pobedu. Mi smo slavili secanje na slobodu koja nas je dovela do pobede i oslobodjenja Kosova. To njega muci jer zna da su Srbi sposbni da pamte vekovima. Zapamti Azeme – Kosovo ce biti srpsko, a da li sa vama, ili bez vas, to odlucite sami.

  2. Gospodine Popovicu ,a smatrate li da je normalno na Vidovdan reci da ce prodavnice u severnom delu Kosova biti zatvorene od 1.jula,jer je onemogucen sverc robe iz Srbije,a oni sendvicari dole kazu da ne mogu da jedu drugu robu sem iz Srbije?

    • Какве везе имају сендвичари са овом темом? Лично мислим да је ствар са таксама “пренадувана”, јер због њих Србија неће да пропадне. Некоме одговара да за исувише компликован “косовски чвор” прикаже да су таксе једино битне, па да се брже-боље оствари признање шиптарског режима. А да се забораве српске жртве, протерани, небезбедност преосталог нашег живља, отета приватна и државна имовина, претње преотимањем нашег неприцењивог верског и културног блага.

  3. Недељнику не чини на част што се за Видовдан одлучио за интервју с Власијем. Да ли се од њега може да очекује било која повољна оцена о било чему са предзнаком “српски”, па и Милошевићу?!? Једно подсећање: дан после демонстрација по задатку Редакције Радио Југославије боравио сам у Приштини. Власи је био незаобилазан саговорник као председник ССРН. Тим пре што се дотад није изјашњавао о демонстрацијама. РЈ предлаже да се А.В. на свом језику обрати јавности, што би посебно имало одјека у Албанији. Ниједан мој аргумент није имао успеха, па и онај да на слушаоце у Албанији мој коментар не би имао одјека као када им се обрати “неко њихов”(албанске националности). И данас памтим израз његовог лица и шкргут. Наравно, интервју је одбио, и поред разлога које сам наводио. Изгледа да тада и пре тога нисам добро разумео “правог” Власија, дотле “Титовог омладинца”, као и његов однос према Југославији и Србији.

Comments are closed.