Autorski tekst ambasadora država članica EU u Srbiji za Nedeljnik: “Milioni Ukrajinaca prinuđeni su da napuste svoje domove da bi preživeli”

Evropska unija zna da može da računa na gostoprimstvo i saosećajnost Srbije prema Ukrajincima

3
AP Photo/Andreea Alexandru/Beta

Dom. Dom je velika reč i velika emocija. To je mesto na kom se osećate bezbedno i ugodno sa ljudima koje volite. Niko ne napušta dom i postaje izbeglica osim ako dom ne postane nepodnošljivo mesto, opasno, pa čak i smrtonosno. A ogroman broj ljudi u Ukrajini se našao upravo u toj situaciji. Treba da spakuju par stvari i potraže izlaz da bi pobegli od ruske vojne navale. Više od 2,5 miliona ljudi je dosad pobeglo od ruske nelegalne invazije. I svakoga dana ih je sve više.

Iz Ukrajine nam dolaze slike ljudi koji očajnički pokušavaju da se ukrcaju na voz koji će ih odvesti na neko bezbednije mesto, u zapadnu Ukrajinu ili dalje u Evropu. Žene, stari i deca, u stanju straha, iscrpljenosti i potpunog očaja. Preveliki broj nevinih je već poginuo – zbog ruskog rata protiv Ukrajine. Sve je više izveštaja o deci bez pratnje koja beže od rata.

Ovih dana smo svedoci jedne od najgorih izbegličkih kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Humanitarna kriza koja je isključivo prouzrokovana ničim izazvanom ruskom invazijom razdvaja porodice i proteruje ljude. To je katastrofa nepodnošljivih proporcija. Svet je već imao dovoljno ljudi koji su propatili od rata i drugih katastrofa, prirodnih ili izazvanih ljudskom rukom – Putin nije morao da tom spisku doda nove milione ljudi.

Pozdravljamo to što se Srbija pridružila 141 zemlji i glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN, najoštrije osuđujući rusku agresiju na Ukrajinu i zahtevajući da Rusija odmah prekine upotrebu sile protiv Ukrajine. Računamo na Srbiju da nastavi da se zalaže za međunarodno pravo, za Ukrajinu i protiv ruske invazije

Preko granice, u Rusiji, iako u manjem broju, postoji još jedna značajna grupa ljudi koji se spremaju da napuste svoje domove, onih koji se protive ratu i koji više ne mogu da podnesu sistem ruske vlade. Neki strahuju od posledica novih opresivnih zakona koji oštro sankcionišu svako slanje alternativnih poruka o ratu u Ukrajini: u Rusiji se građani suočavaju sa do 15 godina zatvora za širenje informacija o ratu. Drugi strahuju da će biti poslati u vojsku, da ratuju u besmislenom ratu. Hiljadama demonstranata protiv rata je tragično uskraćen ovaj izbor, jer su uhapšeni dok su spontano izražavali svoje mišljenje na ulicama. Naše misli su sa njima.

Invazija na Ukrajinu je rezultat političkog sistema kojim vlada jedan čovek, a ne volja naroda. Tokom demonstracija u Beogradu, mnogi Rusi, Belorusi i Ukrajinci su marširali zajedno sa Srbima protiv rata. Zato i mi želimo da izrazimo najdublje žaljenje zbog izolovanih primera diskriminacije, koji su prijavljeni protiv ruskih državljana koji žive u inostranstvu.

Ukupan broj izbeglica iz Ukrajine u okolnim zemljama na dan 16. marta je 3.063.095
Izvor: UNHCR
DržavaBroj izbeglica
Poljska1.857.045
Rumunija467.703
Moldavija344.454
Mađarska272.943
Slovačka220.977
Ruska Federacija155.841
Belorusija1.816

Čitava međunarodna zajednica treba da udruži snage da prekine vojnu agresiju Rusije i založi se za mir i multilateralni poredak zasnovan na pravilima. Invazija se ne tiče samo Ukrajine, već se tiče bezbednosti i stabilnosti sveta, za sadašnje i buduće generacije. Srbija je deo te međunarodne zajednice i država kandidat za članstvo u EU. Pozdravljamo to što se Srbija pridružila 141 zemlji i glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN, najoštrije osuđujući rusku agresiju na Ukrajinu i zahtevajući da Rusija odmah prekine upotrebu sile protiv Ukrajine. Računamo na Srbiju da nastavi da se zalaže za međunarodno pravo, za Ukrajinu i protiv ruske invazije.

Invazija na Ukrajinu je rezultat političkog sistema kojim vlada jedan čovek, a ne volja naroda. Tokom demonstracija u Beogradu, mnogi Rusi, Belorusi i Ukrajinci su marširali zajedno sa Srbima protiv rata. Zato i mi želimo da izrazimo najdublje žaljenje zbog izolovanih primera diskriminacije, koji su prijavljeni protiv ruskih državljana koji žive u inostranstvu

Države članice EU su 4. marta usvojile odluku da ljudima koji beže iz Ukrajine – Ukrajincima i svima kojima je Ukrajina postala dom – odobri status privremene zaštite na godinu dana, uz mogućnost obnove. Cilj je da se smanji pritisak na nacionalne sisteme azila i omogući raseljenima da uživaju harmonizovana prava širom EU. Ta prava uključuju boravak, pristup tržištu rada i stanovanju, zdravstvenu pomoć i pristup obrazovanju za decu. Srbija je takođe pokazala svoju posvećenost, naznačivši da preduzima neophodne korake da se uskladi sa odlukom EU da ponudi takav status Ukrajincima koji beže od konflikta.

AP Photo/Daniel Cole/Beta

Srbija je takođe deo ovog mehanizma solidarnosti od kog je imala koristi u prošlosti, prvenstveno u vidu pomoći Srbiji u borbi protiv kovida-19, ili rešavanju migrantske krize od 2015. Evropska unija i Srbija su partneri u oblasti humanitarne pomoći izbeglicama već dugi niz godina u različitim krizama.

Srbija ima dugogodišnje iskustvo u prihvatu izbeglica, kako tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, tako i tokom migrantske krize 2015. Zajednički cilj EU i Srbije je bio i jeste da obezbede trajno stambeno rešenje za izbeglice iz bivše Jugoslavije. Regionalni stambeni program za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova devedesetih koji finansira EU obezbedio je dosada nov krov nad glavom za 6.157 porodica u Srbiji.


Više od 500 miliona evra u humanitarnoj pomoći

Evropska unija je usvojila paket hitne podrške od 500 miliona evra kao odgovor na humanitarne posledice rata u Ukrajini, uključujući obezbeđivanje hrane, vode, zdravstvene nege, smeštaja, zaštite i pomoći u pokrivanju osnovnih potreba ljudi pogođenih ratom, bilo da su u Ukrajini ili da su pobegli. Preko Mehanizma EU za civilnu zaštitu Ukrajina je takođe zatražila direktnu humanitarnu podršku, u vidu medicinskih materijala i opreme, saniteta, kreveta, smeštaja, generatora i drugih potrepština za hitnu pomoć, i 29 evropskih zemalja je već odgovorilo na ovaj poziv. Finansijska vrednost ove pomoći se procenjuje na mnogo iznad 100 miliona evra, sa otprilike 85 miliona artikala robne pomoći koja je trenutno na putu ili je već isporučena Ukrajini. Ta pomoć se isporučuje i direktno Ukrajini i preko logističkih centara formiranih u Poljskoj i Rumuniji. Još jedan centar će se formirati u Slovačkoj.

Srbija je takođe iskoristila svoju ekspertizu da pomogne migrantima i izbeglicama od 2015. Svedoci smo hvale vrednog pristupa prema ljudima u nevolji. Srbija i EU su pouzdani partneri u upravljanju migracijama, posvećeni saradnji i regionalnoj stabilnosti. Od 2015. EU je podržala Srbiju sa preko 130 miliona evra za unapređivanje sistema upravljanja migracijama i omogućila je Srbiji da obezbedi stanovanje, obrazovanje, zdravstvenu negu i zaštitu ljudima koji su pobegli iz svojih zemalja.

I opet vidimo dobru volju i solidarnost naroda Srbije u svetlu aktuelne humanitarne krize izazvane ruskim napadom na Ukrajinu. S obzirom na srpsko iskustvo i rezultate, uvereni smo da će Vlada Srbije preuzeti svoju odgovornost u stvaranju uslova za prihvat značajnog broja izbeglica iz Ukrajine. Činjenica da Srbija danas može da ponudi iste standarde kao EU kada je reč o pravnom statusu i pravima migranata i izbeglica rezultat je reformi sistema upravljanja migracijama i azilom na kojima je Srbija radila proteklih godina.

Pozdravljamo to što se Srbija pridružila 141 zemlji i glasala za rezoluciju Generalne skupštine UN, najoštrije osuđujući rusku agresiju na Ukrajinu i zahtevajući da Rusija odmah prekine upotrebu sile protiv Ukrajine. Računamo na Srbiju da nastavi da se zalaže za međunarodno pravo, za Ukrajinu i protiv ruske invazije

Zato znamo da možemo da računamo na Srbiju i da ukrajinski narod koji beži od ratnih strahota može da računa na gostoprimstvo i saosećajnost Srbije. S naše strane, učinićemo sve što možemo da podržimo Srbiju u podršci Ukrajincima, jer Ukrajinci napuštaju svoje domove da bi preživeli.

Potpisuju šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i šefovi misija država članica EU u Srbiji

Nj. E. g. Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije

Nj. E. g. Pjer Košar, ambasador Francuske

Nj. E. g. Tomaš Kuhta, ambasador Češke

Nj. E. gđa Anika Ben David, ambasadorka Švedske

Nj. E. g. Raul Bartolome Molina, ambasador Španije

Nj. E. g. Kyn Adam, ambasador Belgije

Nj. E. g. Atila Pinter, ambasador Mađarske

Nj. E. g. Rafal Perl, ambasador Poljske

Nj. E. gđa Suzan Šajn, ambasadorka Danske

Nj. E. g. Demetrios Teofilaktu, ambasador Kipra

Nj. E. gđa Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske

Nj. E. g. Vitautas Pinkus, ambasador Litvanije

Nj. E. g. Jorgos Diakofotakis, ambasador Grčke

Nj. E. g. Karlo Lo Kašo, ambasador Italije

Nj. E. g. Girts Jaunzems, otpravnik poslova Letonije

Nj. E. g. Filip Donkel, ambasador Luksemburga

Nj. E. g. Just Reintjes, ambasador Holandije

Nj. E. g. Fedor Rosoha, ambasador Slovačke

Nj. E. g. Gordon Paće Bonelo, ambasador Malte

Nj. E. gđa Kristi Karelson, ambasadorka Estonije

Nj. E. g. Petko Dojkov, ambasador Bugarske

Nj. E. g. Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije

Nj. E. gđa Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije

Nj. E. g. Kimo Lahdevirta, ambasador Finske

Nj. E. g. Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske

Nj. E. g. Tomas Šib, ambasador Nemačke

Nj. E. gđa Viržinija Pina, ambasadorka Portugalije

Nj. E. g. Damjan Bergant, ambasador Slovenije

3 KOMENTARA

  1. Gospodo ambasadori, niste ništa videli u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH,na KiM…. Mislili ste da će isto biti i sa Rusima, e pa neće moći…. Tamo ne možete da vršljate kao po Srbiji i da zavrćete ruke kako hoćete, tamo će te dobiti po nosu i vi i vaši štićenici. I odakle vam ikakvo pravo da nama objašnjavate bilo šta? Većina od vas dolazi iz država koje su podržavale nacizam, i još uvek ga tajno podržavaju. U poslednje vreme ta podrška je sve više javna, sakrivena iza sumanutih ideja o ljudskim pravima. Budite ambasadori onako kako je predviđeno diplomatskim pravilima, a ne da pokušavate da vodite politiku država-domaćina. Da smo država kao što nismo (a nismo zahvaljujući državama koje predstavljate) bili bi pozvani u MSP i bile bi vam uručene note koje bi vas postavile na svoje mesto. Ovako, još dugo ćemo slušati i čitati vaše nebuloze.

  2. Zaista za nepoverovati! Svaka čast za komentar, potpuno se slažem sa vama. Slično kao kada nam u promotivnom spotu poručuju..” vi ste svet..”??!!!

  3. За неповеровати је да се група амбасадора, чланица ЕУ, уопште дрзнула да овакав текст пискара по српскиој штампи. До сада су имали своје “огласне табле” по западној штампи, па шта им би ? Срби у овим временима очигледно нису довољно лоботомизовани, па да се и они ухвате за перо, да помогну, шта ли ? Они који су овде узроковали: беду, глад, сиромаштво и људске жртве чином санкција, међународне агресије и окупације, и све то противправно, на једну суверену земљу, сада пишу о томе шта је то дом и из којих разлога се из њега одлази ! Да и сада ће баш сви ови “Њ.Е” редом да нам то лепо опишу, јер ми то не знамо ! Лицемерје без зрна стида, без морала у траговима. А шта друго и пчекивати ? Размљиво је да господу “Њ.Е.” “жуљају” милионске реке избеглица, али господо “В.Е.” било је времена и времена да се то предупреди. Стога оваква гомила лажне патетике. Дугих 8 осам година убијања, опет нечије деце и такође, напуштања домова. Где сте тада били да пишете ? А данас то више нису она деца коју ви нисте примећивали, већ нека друга, вама драга деца. Ваљда деца која испуњавају критеријуме ЕУ да о њој бринете. И би неки споразум, у неком граду Минску, па се није спроводио. Зашто, “В.Е” ? “Invazija na Ukrajinu je rezultat političkog sistema kojim vlada jedan čovek, a ne volja naroda. “, не, то што називате “инвазијом” није резултат политичког система и тог човека, већ одговор на све ово овде напред написано, а на шта није реаговано и спроведено. Мислили сте онако, већ рефлексно, да се избацивање из домова Срба из Крајине, БиХ и са Косова, може спровести на исти начин са Русима у Донбасу. Очигледна грешка у процени. Али та грешка је искључиво ваша, господо “В.Е.” И на крају као прост грађанин никако не могу да схватим шта је толика сила “Њ.Е” хтела да каже и на шта да укаже ? Да је рат зло ? Хвала, то смо знали. Оно што се из вашег писанија да разумети је да ви још увек не схватате да је потпиривање рата једнако опасно, поготово када постоји сила која то неће да трпи. За вас све “Е” из те ЕУ, у Србији је важило и важи правило: “ћутање је злато”, па бих само допунио “… и не писање”.

Comments are closed.