AUKUS (S1, E2): Hoće li se pomiriti London i Pariz? Vašington je “zabrinut”…

0
Credit line: ROTA / Camerapress / Profimedia

U prethodnoj epizodi čitali ste: Australija je odustala od ugovora koji je potpisala sa Francuskom 2016. godine i opredelila se da od Amerikanaca nabavi podmornice na nuklearni pogon, a to je bila samo jedna od tačaka sporazuma novog saveza AUKUS, koji je poneo naziv po skraćenicama zemalja koje ga čine – Australija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Peking i Pariz su osudili kreiranje ovakvog saveza i ovakve odluke, dok su svi ostali, širom sveta, počeli da preračunavaju kakva bi strateška pomeranja sada mogla da se dogode…

Skip Intro

Sjedinjene Američke Države, u dobrom duhu svoje politike, pozvale su svog novog saveznika Veliku Britaniju, da pod hitno unapredi odnose sa Parizom, po ugledu na Vašington i njihovo uspostavljanje dobrih odnosa nakon što su zajedno sa Australijom isti taj Pariz stajali 66 milijardi dolara.

Dok je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o tome da je razočaran “zabijanjem noža u leđa”, australijski premijer mu je odgovarao da nije ništa urađeno iza leđa i da ga je još u julu obavestio, a američki državni sekretar Entoni Blinken – nije mu bilo teško – seo je u avion i odleteo u Brisel i Pariz da vidi kako stoje stvari, proba pohovanog goluba i sredi situaciju.

I onda je još, iz Pariza, pozvao i Borisa Džonsona da uradi isto.

Ne samo to. Blinken je, kažu, bio “vidno razočaran” što se Džonson nije više potrudio da Makronu objasni poziciju saveza AUKUS i sporazuma koji su potpisali, već je odustao posle jednog telefonskog poziva.

“Trebalo bi ti Britanci da razmišljaju strateški o odnosima sa Evropom”, zaključio je drugi američki diplomata, naglas, pred novinarima koji su to pažljivo zapisali.

Istina je da je u Bajdenovoj administraciji oko sporazuma AUKUS bilo neslaganja. Jedni su smatrali da je taj čin “glupo otuđivanje od Francuske u trenutku kada je Merkelova izgubila moć i Pariz je centar evropskih političkih zbivanja”. Drugi su smatrali da nije bilo boljeg načina da se reši potencijalna afera zbog odustajanja Australije od ugovora sa Francuskom.

Na kraju je taj odnos prema Parizu proglašen “neiznuđenom greškom”.

Samo što u tenisu poen osvoji protivnik, a ne onaj koji grešku napravi. Ipak, ovakav pristup Vašingtona doneo im je ne jedan diplomatski poen u stabilizaciji odnosa sa novim “evropskim liderom”.

Da se predstavnici Stejt departmenta nisu ovoliko pomučili da ukažu na greške Londona, ova bi priča, makar do sledeće velike epizode, ostala tema u francuskom parlamentu i deo prošlosti, po rečima Đuzepa Borelja.

Next Episode

Tekst iz 510. broja Nedeljnika objavljenog 21. oktobra