Amerika, kupovina oružja i “velike prepreke”: Dva masovna ubistva u SAD koja su pokrenula peticije za stroge kontrole…

0
Foto: Profimedia / Ilustracija

(Beta) – Posle dva masovna ubistva u američkim gradovima s ukupno 18 mrtvih u nedelju dana, u SAD su ponovo intenzivirani pozivi da se uvede stroža kontrola za kupovinu i nošenje vatrenog oružja.

Međutim, kao i posle ranijih takvih tragičnih slučajeva, s kontrolom oružja kao jednim od izrazitih stranačkih pitanja u američkim podelama i protivljenjem konzervativaca uz argument da bi se time ograničavala Ustavom zagarantovana prava, ne deluje da će poslednja debata doneti značajne mere, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Dan pošto je 10 ljudi ubijeno u Bolderu u Koloradu i nedelju dana pošto je osam ljudi ubijeno u Atlanti u Džordžiji, predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) je u utorak, 23. marta, pozvao na zabranu jurišnog oružja i pooštravanje pravila za provere pri kupovini oružja.

Istovremeno, ukazuje Fajnenšel tajms, aktivisti za kontrolu oružja rekli su da ubistva u Atlanti i u Koloradu podvlače potrebu za reformom federalnih zakona o oružju u SAD, gde Drugi amandman na Ustav čuva prava pojedinaca da “drže i nose oružje”.

Jesenja anketa agencije Morning konsalt, ističe britanski list, pokazala je da je 66 odsto američkih glasača reklo da se “čvrsto slažu” da nikakva prodaja oružja ne bi smela da prođe bez provere prošlosti i pozadine kupca. Još 20 odsto je reklo da se “donekle slaže”, dok je samo 10 odsto izjavilo da se “donekle ne slaže” ili “u potpunosti ne slaže”.

Bajden je, međutim, suočen s teškim zadatkom, ocenjuje BBC, konstatujući da je kontrola oružja u SAD nešto što je lakše reći nego uraditi, pošto će opozicija iskoristiti skoro svaki parlamentarni trik da spreči usvajanje takvih zakona.

Poslednji zakon o zabrani jurišnog oružja usvojen je 1994. u drugačijoj političkoj eri, ukazuje BBC, dodajući da su u međuvremenu stranačke linije, posebno po pitanju kontrole oružja, postale izraženije.

U Senatu je trenutno raspored snaga 50-50, s potpredsednicom SAD Kamalom Haris (Harris), koja demokratama daje 51 glas, ali je zbog pravila gornjeg doma, takozvanog “filibastera” potrebno 60 glasova da bi se uopšte pokrenula debata o predlogu zakona.

Utoliko je demokratama potrebna podrška makar nekih republikanaca koji većinom svako ograničenje prava na držanje ili nošenja oružja vide kao kršenje ustavnih prava.

Bela kuća je saopštila da bi sam Bajden mogao da preduzme mere za zaustavljanje masovnog nasilja vatrenim oružjem izdavanjem predsedničke izvršne uredbe kojoj nije potrebno odobrenje Kongresa.

Bajden se tokom kampanje obavezao da će usvojiti mere za bezbednost oružja, ali je svoje prve mesece na funkciji posvetio paketu programa podsticaja zbog koronavirusa i distribuciji vakcina, ukazuje Rojters (Reuters), ističući da su dva ubistva u Koloradu i Džordžiji povećala pritisak da ispuni obećanje.

Međutim, ističe Rojters, svaka nova mera za kontrolu oružja koju bi potpisao Bajden skoro izvesno bi naišla na osporavanje pred sudovima što bi moglo doći na Vrhovni sud gde postoji konzervativna većina 6-3 za koju se smatra da povoljno gleda na širenje prava na oružje.

Kontrola oružja u SAD postalo je jedno od izrazito stranačkih pitanja, ističe Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je politička podela u odnosu prema oružju širom saveznih država još jedan primer kako nacionalna pitanja, poput prava na abortus, utiču i na lokalnu politiku.

Kada je Predstavnički dom prošlog meseca usvojio predlog zakona o pozadinskim proverama, samo je jedan demokrata bio protiv, dok je samo osam republikanaca glasalo za, ukazuje list, dodajući da se republikanci većinom čvrsto protive novim propisima tvrdeći da je Drugi amandman neprikosnoven, uz argument da bi se problem oružanog nasilja mogao bolje rešiti delovanjem policije.

Praktično svaki put kada se u SAD dogodi masovna pucnjava, debata se brzo okreće pitanju da li će to biti ta, ili u slučaju prošle nedelje dve, koja će konačno iznuditi značajnu akciju za ograničenje oružja, ali se čini da su mnogi kongresmeni odustali čak i od pretvaranja da bi to mogao biti slučaj, piše Vašington post (The Washington Post).

Tragedije u Atlanti i Bolderu podstakle su očekivanu i logičnu raspravu šta se može učiniti kako bi se osiguralo da oružje ne dospe u ruke ljudi koji su počinili ta zlodela i postoji pokušaj da se vodi ta debata.

Ipak, i oni koji su pre pokušavali da spreče tako nešto priznaju da je to verovatno uzalud, kao što je i ranije bilo, navodi list u analizi i dodaje da u kombinaciji sa strukturnim problemima i neobično snažnim protivljenjem konzervativnih senatora, ne deluje da će se nešto dogoditi.

Možda najviše o tome govori protivljenje republikanaca u utorak, ocenjuje Vašington post.

Iako je i posle pređašnjih tragedija bilo otpora da se odmah deluje, obično bi bilo potrebno neko vreme da se protivljenje učvrsti. Nasuprot tome, republikanski senator Ted Kruz (Cruz) je ljutito odbacio mogućnost novih ograničenja.

“Svaki put kada se dogodi pucnjava, imamo pozorište kada se ovaj (senatski) odbor sastaje i predlaže gomilu zakona koji ništa neće uraditi na sprečavanju tih ubistava”, rekao je Kruz, navodi Vašington post, uz ocenu da je njegove reči sažimaju koliko su velike prepreke na putu da se uvede stroža kontrola oružja.

Zbog protivljenja konzervativaca koji odražavaju stavove svoje biračke baze, najbolja prilika za usvajanje zakona o kontroli oružja verovatno je bila za vreme prethodne administracije, pošto je Tramp izrazio interesovanje za ograničenje i imao veliki uticaj na republikanske glasače, ali se i on na kraju opredelio za znatno limitiranu izvršnu uredbu, ukazuje vašingtonski list i zaključuje da brzo izraženi otpor u Trampovoj stranci ne sugeriše da će sada biti mnogo drugačije.