Na Pesmi Evrovizije nekada su se takmičari uspinjali „na krilima ljubavi“ ili nas odvodili „do svog raja“. Ali ove godine, pred nama su pesme koje vas pozivaju da „osvojite svet“, „uživate u ovim izgorelim noćima“ ili čak „proslavite pobedu nad svim izazovima“, i čini se da nikada nije bio ovoliki izbor pesama koje nisu na engleskom.
Metafore su možda različite, ali u prvom veku ovog milenijuma, engleski jezik je vladao bez premca na ovom takmičenju.
Od 18 pobednika, samo Molitva, sa kojom je Marija Šerifović donela pobedu Srbiji 2007. godine, nije sadržala nikakve engleske izraze. Anglofilija na ovom takmičenju je bila toliko jaka da je čak i Rusija trijumfovala pesmom koja sadrži stih „Cause I got something to believe in as long as I’m breathing„. Do 2014. godine, više od tri četvrtine prijavljenih pesama bilo je isključivo na engleskom jeziku, a u naredne tri godine broj takvih pesama porastao je na 80 %.
Zatim, 2017. godine, desilo se nešto neočekivano: Salvador Sobral iz Portugala pobedio je u velikom finalu sa pesmom Amar Pelos Dois, pesmom koja nije na engleskom, već na jeziku koji govori samo oko 10 miliona stanovnika Evrope, piše Gardijan.
Sobralov trijumf promenio je formulu za uspeh na Evroviziji: od poslednjih šest pobednika, tri pesme su bile na njihovom maternjem jeziku. Ovo je otvorilo vrata za različite jezičke izraze na evrovizijskoj sceni, pokazujući da pesme na maternjem jeziku podjednako mogu da očaraju publiku, kao što su to dokazale i italijanske rok zvezde Måneskin.
Engleski, evropski lingua franca, ostaje dominantan, a prelazak na druge jezike bio je suptilan. Ipak, pratio je jasan trend.
Od 37 pesama u polufinalima ove godine, 49% su bar delimično pevane na jeziku koji nije engleski – što je povećanje od 11 % u odnosu na prošlogodišnje takmičenje i najviši nivo u poslednjih 16 godina.
Prijave koje su napravile najveću buku pre početka takmičenja – Italijanska predstavnica Angelina Mango sa pesmom La Noia, Grkinja Marine Satti sa pesmom Zari i jedan od favorita, Joost Klein sa pesmom Europapa – takmičari izvode na italijanskom, grčkom i holandskom jeziku, sa samo nekoliko engleskih fraza koje su posute kao čarobni prah za uspeh.
Da li i u ovakvoj vrsti takmičenja može da se nađe politički motiv i nije li i ovde previse očiglednan stav Britanije o EU?
U maju 2017. godine, usred napetih pregovora oko Bregzita, tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da „polako ali sigurno, engleski jezik gubi na značaju u Evropi.“ Ono što je možda prvobitno bilo shvaćeno kao taktičko zadirkivanje dobilo je proročanski ton kada je Salvador Sobral trijumfovao u Kijevu samo nekoliko dana kasnije.
„To je bilo oslobađanje“, tvrdi Irving Volter, nemački lingvista i istoričar Evrovizije. „Godinama su Britanci smatrali Evroviziju neozbiljnim cirkusom koji samo loše kopira muziku u Velikoj Britaniji, dok zapravo ima mnogo kvalitetnih pesama i na britanskim listama. Nakon Bregzita, stvorio se osećaj ‘Sada nas više ne nadziru Britanci, mi Evropljani napokon možemo da podignemo glas“.
Ipak, ne slažu se svi da je ovo toliko politički daleko otišlo.
„Ne bih otišao tako daleko da tvrdim da je sve to zbog Bregzita“, kaže Andre Vilken, direktor Amsterdamske evropske kulturne fondacije. “Engleski jezik možda jeste evropski lingua franca, ali nije ništa više od toga”, tvrdi Vilken – alat koji omogućava različitim evropskim zemljama da međusobno komuniciraju. „Ali sa porastom mehaničkog i mašinskog prevođenja, više nije neophodno pevati na engleskom jeziku da bi vas razumeli“.
Evrovizija se približava svom 70. rođendanu i iz godine u godinu postaje sve veći fenomen i spektakl, a prošlogodišnje takmičenje Liverpulu pratilo je 162 miliona ljudi putem različitih medija. Takmičarske pesme se objavljuju nedeljama ili mesecima unapred na društvenim mrežama i zvaničnim striming platformama, pri čemu svaka pesma ima i titl.
Novootkriveno uverenje u snagu pop pesama na drugim jezicima kako bi se prevazišle nacionalne granice čini se da je proizašlo iz strasti fanova Evrovizije, a ne iz kreacije muzičkih i televizijskih direktora koji godišnje smišljaju prijave, tvrdi Kajsa Törmä, lingvistkinja koja koordinira kurs Lingvistika i Pesma Evrovizije na Univerzitetu u Umeå-u, u Švedskoj.
„Članovi žirija obično preferiraju pesme koje su tržišno prijemčive na engleskom jeziku i koje imaju potencijal da se probiju na top liste u što više zemalja“, ističe Törmä. „Međutim, glas publike često je otvoreniji za pesme na drugim jezicima, smatrajući ih izrazom identiteta.“
Ipak, iako je sve popularnije pevanje na maternjem jeziku, Švedska pesma “Tatoo” pevačice Loreen, prošle godine je donela pobedu ovoj državi i obezbedila da se ovogodišnje takmičenje održi u Malmeu. Ipak, publika i gledaoci dali su više glasova Finskom predstavniku Käärijä i pesmi Cha, cha, cha. Što se tiče publike, stihovi “Cha, cha, cha, toinen silmä jo karsastaa”, bili su bolji nego “All I care about is you / You’re stuck on me like a tattoo”.
Opadanje jezičke kompetencije kao preduslova za komunikaciju i istovremeni uspon identiteta takođe mogu objasniti sve veću prisutnost manjinskih jezika na takmičenju.
Australijska pesma je na engleskom, ali sadrži delove na jeziku Yankunytjatjara, jeziku aboridžina Australije. (Australija je ispala u prvom polufinalu)
Norveška je poslala reinterpretaciju norveške srednjovekovne balade, čiji su tekstovi napisani u delimično modernizovanoj verziji nestandardizovanog telemarskog dijalekta.
Za Veliku Britaniju, izlazak iz začaranog kruga i standardnih nula poena na Evroviziji može značiti suočavanje sa surovom istinom: da bi se izdigla iz pepela poraza, možda će morati da pronađe inspiraciju u nekim neočekivanim, čak i ekscentričnim izvorima. Možda je vreme da britanska pop muzika potraži svoju snagu u kornijskim valovima.
