I kod Tita sam tri puta bio kao prevodilac. Sve se odigralo na Bledu. Kaže da prevedem „raskrinkati“. U momentu se zaustavim. Koji mu je to sad pa đavo? A on će meni u uvo: demasque.
Kad smo se sledeći put sreli, odmah me se setio i srdačno me pozdravio.
Mogao bih još da kažem da je Broz imao „slatko oko“. To se baš primetilo kad su u poseti bili grčki kralj i kraljica. Iako bi trebalo da bude uzdržana, ona je pomalo koketirala. Šta je Tito uradio? Dok smo stajali na brodu, malo prisnije ju je pridržao levom rukom. Pošto sam mu bio najbliži, bilo mi je jasno koliko je sati. A znalo se da je ženskaroš.
Kada je general Peko Dapčević postavljen za ambasadora u Atini, tražio je da budem njegov sekretar. Ali ovi u personalnom odeljenju to nisu dozvolili.
Tada sam shvatio da meni tu nema budućnosti, uprkos tome što su mi dali i specijalni dodatak na platu.
A želeo sam da vidim svet.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
