Afrički lideri koji odlaze posle dvodnevnog sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nemaju kod kuće šta da pokažu povodom zahteva koje su izneli da se nastavi sprovođenje sporazuma koji je omogućio izvoz žita iz Ukrajine i da se nađe put da se okonča tamošnji rat od kojeg zavisi i ishrana Afrike, prenosi N1.
Putin je novinarima u subotu uveće posle „Samita Rusije i Afrike“ rekao da je rusko raskidanje sporazuma o žitu ovog meseca izazvalo rast cena žitarica od čega su koristi imale ruske kompanije. On je dodao da će Moskva deo tih prihoda podeliti sa „najsiromašnijim zemlljama“.
Ta obaveza, bez detalja, sledi Putinovo obećanje da će početi besplatno da isporučuje 25.000 do 50.000 tona žita u svaku od šest afričkih zemalja u naredna tri do četiri meseca. Ta količina je neuporedivo manja od 725.000 tona koje je Svetski program za hranu UN isporučio u nekoliko gladnih zemalja, afričkih i drugih, po sporazumu o uktajinskom žitu kojeg je Moskva otkazala. Rusija planira da pošalje besplatno žito u Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Eritreju i Centralnoafričku Republiku.
Manje od 20 od 54 šefa država ili vlada koliko ih ima u Africi učestvovalo je na ruskom samitu, dok ih je 43 bilo na prethodnom takvom skupu 2019. godine, što odražava zabrinutost zbog ruske invazije na Ukrajinu, iako Moskva traži više saveznika na afričkom kontinentu.
Putin je hvalio Afriku kao „centar moći u usponu u svetu“, dok je Kremlj okrivio „nečuvene“ pritiske Zapada za obeshrabrivanje nekih afričkih zemalja da doču na samit.
Predsednici Egipta i Južne Afrike bili su među najotvorenijima o potrebi nastavka sporazuma o žitu.
„Želeli bismo da se inicijativa primeni i da Crno more bude otvoreno“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa. „Nismo ovde da se zalažemo za donacije za afrički kontinent“, ukazao je on.
Afrički lideri su takođe jasno pozvali na mir u Ukrajini.
„Ovaj rat se mora završiti i može se završiti samo na osnovu pravde i razuma“, rekao je šef Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat. „Poremećaji koje on izaziva u snabdevanju energijom i žitom moraju odmah prestati“ za dobrobit svih, posebno Afrikanaca, podvukao je on.
Putin je rekao da će Rusija analizirati mirovni predlog afričkih lidera za Ukrajinu, čiji detalji nisu saopšteni. Ali ruski lider je pitao: „Zašto tražite od nas da obustavimo vatru? Ne možemo da obustavimo vatru dok nas napadaju“.
Umesto toga, čini se da je sledeći značajan korak u mirovnim naporima mirovni samit u organizaciji Ukrajine čiji je domaćin Saudijska Arabija u avgustu. Rusija nije pozvana.
Afričke zemlje čine najveći glasački blok u Ujedinjenim nacijama i više su podeljene nego bilo koji drugi region prema rezolucijama Generalne skupštine u kojima se kritikuju ruske akcije u Ukrajini. Delegacije na samitu u Sankt Peterburgu lutale su među izloženim oružjem, što ih je podsećalo na ulogu Rusije kao najvećeg snabdevača oružjem afričkog kontinenta.
Ali afričkim zemljama su potrebni konkretniji rezultati takvih sastanaka, rekao je šef Komisije Afričke unije na samitu.
„Trgovinski bilans Rusije i Afrike, koji je veoma neuravnotežen u korist Moskve, mora biti poboljšan“, rekao je Mahamat. Na prvom samitu Rusije i Afrike 2019. Putin je obećao da će udvostručiti trgovinu Rusije s tim kontinentom u roku od pet godina. Umesto toga, on je stao na oko 18 milijardi dolara godišnje.
Osim toga, „jačanje saradnje na polju mira i bezbednosti i borba protiv terorizma zahteva više dela i manje izjava o namerama“, rekao je Mahamat, dok su on i drugi afrički lideri žurili da odgovore na puč u Nigeru koji bi mogao da preokrene regionalni odgovor na rastuću pretnju islamskih ekstremističkih grupa.
Putin je u u subotu takođe umanjio značaj svog odsustva s ekonomskog samita BRIKS-a u Južnoj Africi sledećeg meseca usred kontroverze oko naloga za hapšenje koji je protiv njega izdao Međunarodni krivični sud. Njegovo prisustvo tamo, rekao je Putin, „nije važnije od njegovog prisustva ovde, u Rusiji“.
Tagovi
