Afera “Uber”, šema prevara i korupcije: Kako su Makron i još neki državnici tajno pomagali komapniji?

1
EPA-EFE/Mohammed Badra

Hiljade procurelih fajlova razotkrilo je kako se Uber udvarao vrhunskim političarima i koliko je daleko otišao da izbegne pravdu. Oni detaljno opisuju veliku pomoć koju je Uber dobio od lidera kao što su Emanuel Makron i bivša komesarka EU Nili Krus. Oni takođe pokazuju kako je bivši šef taksi kompanije lično naredio upotrebu „sigurnosnog prekidača“ kako bi sprečio policiju da pristupi računarima, prenosi BBC na srpskom jeziku.

Uber kaže da njegovo „prošlo ponašanje nije bilo u skladu sa sadašnjim vrednostima“ i da je danas „drugačija kompanija“. Uber fajlovi su riznica od više od 124.000 zapisa, među kojima 83.000 elektronskih poruka i 1.000 drugih koji obuhvataju razgovoreod 2013. do 2017. godine.

Oni su procureli u Gardijanu i podeljeni su sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i mnogim medijskim organizacijama, među kojima i BBC Panorama.

Prvi put otkrivaju kako je lobiranje od 88 miliona evra godišnje i napor u odnosima s javnošću regrutovao prijateljske političare da pomognu u kampanji da naruši evropsku taksi industriju.

Dok su francuski taksisti organizovali povremeno i nasilne proteste na ulicama protiv Ubera, Makron, predsednik Francuske, bio je u kontaktu sa Uberovim kontroverznim šefom Trevisom Kalanikom i rekao mu je da će reformisati zakone u korist kompanije.

Uberove nemilosrdne poslovne metode bile su nadaleko poznate, ali po prvi put fajlovi daju jedinstvenu unutrašnju sliku o tome koliko je daleko otišao u postizanju ciljeva.

Oni pokazuju kako je bivša komesarka EU za digitalne tehnologije Nili Krus, jedna od najviših zvaničnica Brisela, bila u pregovorima da se pridruži Uberu pre isteka mandata – a zatim tajno lobirala za firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.

U to vreme, Uber nije bio samo jedna od najbrže rastućih kompanija na svetu – to je bila jedna od najkontroverznijih kompanija, praćena sudskim sporovima, optužbama za seksualno uznemiravanje i skandalima u vezi sa kršenjem podataka.

Na kraju je akcionarima bilo dosta, a Trevis Kalanik je izbačen 2017.

Uber kaže da je njegova zamena, Dara Kosrovšahi, imao „zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera“ i da je „instalirao rigorozne kontrole i usklađenost neophodne za rad kao javna kompanija“.

„Spektakularna“ Makronova pomoć

Pariz je bio poprište prvog evropskog pokretanja Ubera i naišao je na jak otpor taksi industrije, što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama.

U avgustu 2014, ambiciozni bivši bankar po imenu Emanuel Makron upravo je imenovan za ministra ekonomije.

Video je Uber kao izvor rasta, veoma su mu bili potrebni novi poslovi i želeo je da pomogne.

Tog oktobra, održao je sastanak sa Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo početak dugog, ali malo objavljivanog delovanja kao zagovornika interesa kontroverzne firme unutar vlade.

Uberov lobista Mark Mekgan opisao je sastanak kao „spektakularan. Kao što nikada nisam video“, pokazuju fajlovi.

„Uskoro ćemo plesati“, dodao je.

„Emanuel“ i „Trevis“ su se ubrzo sprijateljili i sreli su se najmanje četiri puta, pokazuju fajlovi – u Parizu, na konferenciji Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.

Ranije je prijavljen samo sastanak u Davosu.

U jednom trenutku, Uber je pisao Makronu rekavši da je „izuzetno zahvalan“.

„Otvorenost i dobrodošlica koju dobijamo je neuobičajena u odnosima između vlade i industrije.“

Francuske taksiste posebno je razbesnelo pokretanje UberPopa 2014. godine – usluge koja je omogućila nelicenciranim vozačima da ponude vožnju po mnogo nižim cenama.

Sudovi i parlament su to zabranili, ali je Uber nastavio da radi jer je osporio zakon.

Makron nije mislio da postoji budućnost za UberPop, ali je pristao da radi sa kompanijom na prepravljanju francuskih zakona koji regulišu druge usluge.

„Uber će pružiti nacrt regulatornog okvira za deljenje prevoza.

„Povezaćemo naše timove kako bismo počeli da radimo na izvodljivom predlogu koji bi mogao da postane formalni okvir u Francuskoj“, navodi se u imejlu Trevisa Kalanika Makronu.

Dana 25. juna 2015. protesti su postali nasilni, a nedelju dana kasnije, Makron je poslao poruku Kalaniku sa očiglednom ponudom pomoći.

„(Ja) ću okupiti sve sledeće nedelje, da pripremimo reformu i ispravimo zakon.“

Istog dana, Uber je najavio suspenziju UberPopa u Francuskoj.

Nekoliko meseci kasnije, Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje Uberovih vozača.

Do sada nije otkriven stepen odnosa sadašnjeg predsednika Francuske sa kontroverznom globalnom firmom koja je poslovala kršeći francuski zakon.

Portparol predsednika Makrona je u imejlu rekao: „Njegove funkcije su ga prirodno dovele do susreta i interakcije sa mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, koji je morao biti olakšan otključavanjem administrativnih i regulatornih prepreka“.

Uber je rekao da „suspenzija UberPopa ni na koji način nije praćena povoljnijim propisima“, a novi zakon koji je stupio na snagu 2018. doveo je do toga da je Francuska usvojila „strože propise“ koji „ni na koji način nisu bili od koristi za Uber“.

Regulator je postao lobista

Fajlovi takođe otkrivaju kako je Uberov odnos sa jednom od najviših evropskih zvaničnika, potpredsednicom Evropske komisije Nili Krus, počeo znatno ranije i išao dublje nego što se ranije znalo, što ju je dovelo u očigledno kršenje pravila koja regulišu ponašanje komesarke.

Otkrivaju da je Krus bila u pregovorima da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre nego što je napustila poslednju evropsku funkciju u novembru 2014.

Pravila EU kažu da komesari moraju da poštuju period „hlađenja“, po tadašnjim pravilima 18 meseci, tokom kojih je za nova radna mesta potrebno odobrenje komisije.

Kao komesarka, Krusova je nadgledala digitalnu politiku i politiku konkurencije i bila je pošast za tehnološke gigante, igrajući vodeću ulogu u izricanju velikih kazni za Majkrosoft i Intel.

Ali od svih kompanija za koje je mogla da radi posle odlaska, Uber je bio posebno kontroverzan izbor.

U njenoj domovini, Holandiji, usluga deljenja vožnje UberPop takođe je donela pravne i političke probleme.

Vozači Ubera su uhapšeni u oktobru 2014. godine, a tog decembra je sudija u Hagu zabranio UberPop, preteći kaznama do 100.000 evra.

U martu 2015. holandska policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu.

U imejlovima se navodi da je Krusova zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da odustanu tokom racije.

Tokom još jedne racije nedelju dana kasnije, Krusova je ponovo kontaktirala sa holandskim ministrom, pokazuju Uber fajlovi i prema navodima iz imejla, „maltretirala“ šefa holandske državne službe.

U internom imejlu, savetovano je osoblju da ne razgovara van kancelarije o njenoj neformalnoj vezi sa Krus: „Njena reputacija i naša sposobnost da pregovaramo o rešenjima u Holandiji i drugde trpeli bi od bilo kakvog slučajnog šegačenja unutar ili van kancelarije“.

Fajlovi pokazuju da je kompanija želela da Krus prenese poruke u kancelariju holandskog premijera Marka Rutea.

U oktobru 2015. u imejlu piše: „Uspostavićemo tajni put sa Nili i šefom kabineta premijera, kako bismo izvukli maksimalnu prednost tako što ćemo im ‘dati’ pojam ‘pobede’.“

Krus je pisala Ad hok etičkom odboru komisije tražeći dozvolu da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre isteka 18 meseci, a obraćala se i predsedniku komisije Žan-Klodu Junkeru.

Ta dozvola je odbijena, ali dokumenti pokazuju da je Krus nastavila da pomaže kompaniji neformalno sve dok njeno imenovanje nije objavljeno, ubrzo nakon što je završen period hlađenja.

Ovim se naglašava da je Krusova „jasno prekršila“ pravila, kaže Alberto Alemano, profesor prava Evropske unije Žan Mone na HEC-u Parizu.

„Dokazujete činjenicu da radite nešto što ne smete da radite“, rekao je on za BBC Panoramu. „Jer ako nije nužno tražila dozvolu, i dalje biste mogli tvrditi da je postojala siva zona, postojala je siva zona. Ali sada je više nema.“

Gledajući sva otkrića o odnosu Krus sa Uberom, rekao je: „Osećam da naš sistem verovatno nije pogodan za svrhu jer je ova situacija trebalo da bude sprečena“.

Krusova negira da je imala bilo kakvu „formalnu ili neformalnu ulogu u Uberu“ pre maja 2016, kada je istekao period hlađenja.

Ona je rekla da je, kao komesarka EU, sarađivala sa brojnim tehnološkim kompanijama, „uvek vođena onim što verujem da bi koristilo javnom interesu“.

Tokom perioda hlađenja, holandska vlada je imenovala specijalnog izaslanika za novoosnovane kompanije, što je uključivalo interakciju sa „širokim spektrom poslovnih, vladinih i nevladinih subjekata“ u cilju promovisanja „ekosistema pogodnog za poslovanje i dobrodošlice u Holandiji“, rekla je ona.

Portparol holandskog ministarstva ekonomskih poslova kaže da se „Uber 2015. godine nije smatrao startapom“.

Uber kaže da je Krusova napustila savetodavni odbor 2018. i kaže da je od tada uveo nove smernice „jačajući nadzor“ nad „lobiranjem i spoljnim angažmanima sa kreatorima politike“ u Evropi.

„Pritisnite prekidač za ukidanje što pre“

Ako bi policija pokucala na vrata, Uber je imao drugu liniju odbrane – „sigurnosni prekidač“ koji je onemogućio da posetioci službe za sprovođenje zakona pristupe računarima kompanije.

Ovim bi se ograničio pristup službenika osetljivim podacima kompanije, kao što su liste vozača, za koje je kompanija verovala da bi štetila njenom rastu.

Fajlovi potvrđuju ranije izveštaje vesti o sigurnosnom prekidaču i otkrivaju da je Kalanik barem jednom aktivirao sistem.

„Molim vas, pritisnite prekidač za ukidanje što pre. Pristup mora biti zatvoren u AMS-u (Amsterdam)“, piše u imejlu sa njegovog naloga.

Sigurnosni prekidač je takođe korišćen u Kanadi, Belgiji, Indiji, Rumuniji i Mađarskoj, a najmanje tri puta u Francuskoj.

Uber kaže da nije imao „’sigurnosni prekidač’ dizajniran da osujeti regulatorne istrage bilo gde u svetu“ otkako je novi izvršni direktor preuzeo dužnost 2017. godine.

Portparol Kalanika rekao je da on nikada nije odobrio bilo kakve akcije ili programe koji bi ometali pravdu u bilo kojoj zemlji i da je svaka optužba da je to činio – lažna. On je rekao da je Uber „koristio alate koji štite intelektualnu svojinu i privatnost kupaca“ i da „ovi protokoli bez greške ne brišu nikakve podatke ili informacije i da su odobreni od strane Uberovih pravnih i regulatornih službi“.

1 KOMENTAR

  1. A ko je Makron da bi se čudili što je ‘lovio’ u mutnom? Običan političar i mešetar koji se snašao u trgovačkom svetu i primenio to i u politici. To što je favorizovao Uber, znači da je napravio ‘dobar dil’. Ko od političara nema mrlju na savesti? Sve me to podseća na izjavu jednog vrsnog diplomate i kralja. U pitanju je čuveni Solomon. On je kao državnik iskreno izjavio i zapisao ono što ne verujem da bi ijedan današnji političar rekao. Solomon je rekao da čovek vlada nad drugim ljudima na njihovu štetu. Kompletna situacija u svetu pokazuje koliko su ove reči izgovorene pre oko 3000 god. danas itekako aktuelne i istinite. Zar ne?

Comments are closed.