A šta ćemo s lekovima koji završe u đubretu: Opasnost su po ekosistem i po ljude

Ostaci na milijarde doza antibiotika, lekova protiv bolova i antidepresiva predstavljaju veliki rizik za slatkovodne ekosisteme i globalne prehrambene lance, pokazala je nova analiza.

Sve je veći strah od uticaja nekontrolisane potrošnje antibiotika u medicini i stočarstvu na okolinu i na ljudsko zdravlje. Kada životinje i ljudi unose antibiotike, do 90 posto aktivnih sastojaka izluči se natrag u okolinu. Mnogi lekovi se jednostavno odbacuju, a procenjuje se da samo u SAD-u na đubretu završi trećina od četiri milijarde lekova prepisanih svake godine, prenosi Tportal.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uporedila je podatke o koncentraciji ostataka lekova u uzorcima voda širom sveta kao i trendove prepisivanja lekova, kao i propise o pročišćavanju otpadnih voda u raznim zemljama.

Prema jednoj studiji, na koju se poziva izveštaj, procenjuje se da je 10 odsto svih farmakoloških proizvoda potencijalno štetno za životnu sredinu, uključujući hormone, analgetike i antidepresive.

OECD navodi da se očekuje da će se upotreba antibiotika u stočarstvu povećati za najmanje 70 odsto u narednih deset godina, izazivajući zabrinutost zbog porasta otpornosti na antibiotike.

Očekuje se da će značajno porasti i broj prepisanih lekova.

Druga studija je prenela da su u slatkovodnim sistemima Kine, Indije, Izraela, Južne Koreje, Britanije i SAD-a već otkrivene „vrlo visoke“ koncentracije farmaceutskih proizvoda. Ostaci farmaceutskih proizvoda otkriveni su na površini i u podzemnim vodama širom sveta, navodi se.

Više od 700.000 ljudi umire svake godine od infektivnih bolesti otpornih na antibiotike.

S rastom i starenjem globalne populacije i s rastom broja prepisanih lekova, taj broj bi mogao da poraste na 10 miliona godišnje do 2050. što je veći broj od broja onih koji umiru od raka.