Život nije počeo da se meri od Konstrakte, ali jeste počeo da se objašnjava, uveliko. Juče, ta vest o nesnosnoj koloni na graničnom prelazu Bajakovo – Batrovci, imala je pored fotografije kilometarskog niza svakojakih putničkih vozila i krstarica i glavu Konstrakte jer je i ona u redu. Citati njene pesme „In corpore sano“ ušli su u skupštine i prepiske političara. Poslanica u Hrvatskom saboru Darija Orešković završila je svoje izlaganje sa „I šta ćemo sad?“, a isto pitanje je poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević postavio pre neki dan premijeru Crne Gore Dritanu Abazoviću koji je odgovorio stihom istog autora, i samo uz menjanje „umetnice“ u Crna Gora i sve sa pečatom pisalo je „Crna Gora mora biti zdrava“.

Od dece u obdaništu koja vrte šakama, preko političara, do svakodnevice ljudi u samoposlugama kada stigne fiskalni račun a vi nemate sitno pa ona ljubazna za kasom vas pita isto što i poslanici i svi mi „I šta ćemo sad?“…

Ana Đurić Konstrakta postala je najveći zajednički sadržalac ove zemlje i šire. Kolektivna identifikacija. U toj njenoj pesmi je svako čitao i video svoje. I besmislenost medija, i socijalnu nesigurnost, i oporu tranziciju, i sve…

Pojava Ane Đurić Konstrakte obeležila je ovu godinu i možda označila veliku promenu u mejnstrimu ove zemlje. Ne samo onom muzičkom. Zato je i logično što je upravo ona junakinja letnjeg dvobroja Nedeljnika koji će mnogi nositi na more i putovanja. Na njima se uvek zaboravi ponešto ali – šta ćemo sad.

U letnjem dvobroju Nedeljnika, čitajte intimnu, političku, pa i urbanističku i muzičku ispovest žene koja je obeležila 2022. u celom regionu.

Prisilno smo izbačeni sa Arhitektonskog fakulteta, jedne večeri, kada je dovedeno tridesetak batinaša, naših godina, sa hirurškim maskama i bejzbol palicama. Morali smo da izađemo, kroz taj jedan jedini izlaz, gde su batinaši napravili špalir. Bilo mi je strašno što su ti mladi ljudi, naših godina, maskirani, sa mirom stajali u špaliru, sa palicama. Gledaju te u oči, puste da prođeš, i onda te udare otpozadi. To je za mene bio prvi direktni susret sa ljudima koji bezpogovorno slede nečija naređenja ili koji ne dovode u pitanje svoja ubeđenja

Konstraktu više vidim kao pokaznu vežbu (o tome da je moguće da kažeš i da te čuju, o tome da postoji sposobnost za prepoznavanje smisla, za kritičku misao, o tome da ima nečega i van dometa mejnstrima itd.) nego kao nešto što treba da se pretvori u „silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“. I to bi, možda, na kraju, bio odraz zrelosti društva – ako Konstrakta ne ostane usamljeni slučaj, usamljeni primer, već ukoliko se otvorimo i zainteresujemo i za druge autorke i autore

CEO INTERVJU ČITAJTE U LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 28. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS

NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 11. AVGUSTA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.