A kada su padale ćuskije: Kako je sve Jusuf Nurkić skretao pažnju, od pisma Ratku Mladiću do puštanja srpskih narodnjaka

1
Profimedia

Kada je Jusuf Nurkić doživeo tešku povredu noge, ta vest je zapanjila i rastužila NBA ligu i javnost u bivšoj Jugoslaviji. Reakcije na nesretnu povredu mladog košarkaša sa potencijalom da ima uspešnu karijeru su išle dotle da su osvanjivali naslovi poput “Nurkić ujedinio Srbe i Bošnjake”.

Čak je i Milorad Dodik, koji inače ne pokazuje prevelike emocije prema BiH, pa tako ni prema sportskim reprezentacijama ove zemlje, poslao pismo podrške bosanskom reprezentativcu.

“Neprijatno me iznenadila vest o teškoj povredi koju si doživeo na kraju utakmice s Bruklinom u kojoj si, kao i do sada, pružio sjajnu partiju. Kao čovek i ljubitelj košarke, ali i tvoj fan želim da ti uputim iskrene reči podrške i ohrabrenja za što skoriji oporavak i povratak na teren”, napisao je Dodik kao predsedavajući Predsedništva BiH, ali sa neskrivenim ličnim tonom.

Koliko je povredom ujedinio narode u BiH, toliko ih je poslednjim potezom ponovo razjedinio, kada se na plej-of utakmici Portlanda i Denvera pojavio sa majicom na kojoj su ispisana imena vojnika i oficira Armije BiH, poginulih tokom rata devedesetih.

Ovaj njegov potez, možda ne bi toliko odjeknuo na ovim prostorima, da u supraničkom timu ne igra Nikola Jokić, sa kojim je inače i igrao zajedno u Denveru.

Nurkiću, naime, nije ovo prvi put da podseća na ratove. Na društvenim mrežama je svojevremeno odjeknulo njegovo pismo Ratku Mladiću.

Često na društvenim mrežama objavljuje postove posvećene Srebrenici, a sarajevski mediji, poput Avaza, podsetili su se kako je Nurkić pevao kasidu (muslimansku versku pesmu) posvećenu devetorici ubijenih vojnika i oficira Armije BiH čija su se imena i našla na njegovoj majici.

Ono što je u ovom slučaju problematično je što svoje političke stavove iznosi na košarkaškom terenu, u Americi.

Kako može da izgleda poruka podsećanja na rat Srba i Bošnjaka, kada na to podseća Bošnjak dok je u protivničkom dresu Srbin?

Nurkić očigledno ima karakteristike ekscentrika i voli da skreće pažnju na sebe. Nekada je to, u najmanju ruku neumesno, nekada je to veselo (ako pitanje muzičkog ukusa stavimo na stranu).

Poznat je po tome što voli tokom zagrevanja da mu puste neku od omiljenih pesama, a uglavnom to budu narodnjaci.

Jednom je, pa je i to odjeknulo, tražio da mu puste pesmu Nedeljka Bajića Baje. To je bilo dok je još igrao u Denveru.

Drugom prilikom je pustio Dina Merlina, a zadesilo se da je to uoči utakmice protiv Klipersa u kojima je tada još igrao i Boban Marjanović.

Pa su dvojica Balkanacva lepo đuskali uz Merlinove stihove: “A kada padaju ćuskije…”

Momak rođen u Živinicama 1994. godine je pokazao da mu je drag i sarajevski rok, makar bio i onaj pastirski.

U tim trenucima je opet onaj koji može da pomiri.

Ali, to je ipak sinoć bio Nikola Jokić.

On je, ničim izazvan, što bi rekli “a da ga niko nije pitao”, na konferenciji za štampu poželeo bivšem saigraču sve najbolje i rekao da mu je veoma drago što tako brzo posle povrede može da hoda.

Možda je to baš bila rekacija na Nurkićev potez. A možda i nije. Možda Jokić nije znao šta piše na njegovoj majici.

A možda bi tada Jokićev potez bio još veći.

1 KOMENTAR

  1. Nurkić kreten u glavu!!! Seljačina ostaje seljačina gde god da se nadje.
    Niko nista od Djokovica da nauci, ne moze se to malim mozgom!!!

Comments are closed.