Savremeni uspon Kine i njena unutrašnja ekonomska logika često se jezikom politike naziva paradoksom jednopartijske države koja uspešno upravlja tržišnim kapitalizmom.
Džastin Jifu Lin i David Daokui Li, dvojica uticajnih ekonomista sa ogromnim međunarodnim iskustvom, posetili su Beograd tokom kongresa Međunarodne asocijacije ekonomista (IEA), a u razgovoru za Nedeljnik odbacuju „pojednostavljene zapadne narative“ koji Kinu posmatraju kroz krutu prizmu ideoloških šablona.
Džastin Jifu (Yifu) Lin je bivši glavni ekonomista i potpredsednik Svetske banke, profesor na Pekinškom univerzitetu i savetnik Državnog saveta Kine. David Daokui Li je profesor na prestižnom univerzitetu Cinghua, bivši član Komiteta za monetarnu politiku Centralne banke Kine i nekadašnji glavni ekonomista Nove razvojne banke BRIKS.
***
Poredeći razvojne modele Kine i bivše Jugoslavije, obojica ekonomista povezuju njihov (ne)uspeh sa istorijskim nasleđem i sposobnošću adaptacije. Profesor Jifu Lin veruje u nužnost stalne promene ekonomskih politika u skladu sa fazama rasta, poredeći to sa prirodnim procesom razvoja ljudskog tela jer „baš kao kada dete raste i postaje sve veće, treba da promenite odeću i obuću“.
„Svaki stadijum razvoja zahteva da razumete taj stadijum, šta je vaša snaga, a šta vaše ograničenje“, objašnjava. Za razliku od Jugoslavije Kina je, prema Linovim rečima, shvatila da se politike moraju menjati, iako principi ostaju slični.
David Daokui Li nudi još dublje istorijsko objašnjenje kineske stabilnosti u poređenju sa jugoslovenskim kolapsom, fokusirajući se na kontinuitet državnosti. On navodi da je „Kina bila ujedinjena zemlja tokom 19 vekova“, dodajući da je to „zaista duboko, duboko usađeno u umove ljudi“. Prema njegovom mišljenju, Kinezi veruju da „kada je Kina snažna, Kina treba da bude ujedinjena“, objasnio je Li, dok Jugoslavija, koja je postojala manje od sto godina, prema njegovom mišljenju prosto nije imala takav temelj u narodu.
Smatra da je bivši jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito bio „sjajan politički heroj koji je pokušavao da stvori istoriju“ ali i da je takav poduhvat bio suprotan prirodnom toku stvari.
„Istorija nije nešto što se stvara, istorija je nešto što se poštuje“, naglašava Li. Zato kaže da Kina danas jednostavno ostaje uz ono što je bila. „Prošlost ne može promeniti“, zaključuje.
Aktuelna pitanja industrijskih viškova i subvencija u oblasti zelene tehnologije, koje zapadne ekonomije danas često koriste kao povod za uvođenje visokih carina Kini, oba stručnjaka vide kao neosnovane optužbe proistekle iz političkih potreba, a ne iz ekonomske realnosti. Jifu Lin smatra da je svaka optužba o prevelikom izvozu logički neodrživa.
„Svaka zemlja, kada izvozi, mora da proizvodi više od onoga što konzumira domaće tržište“, kaže, a narativ o višku kapaciteta pobija podacima o proizvodnji automobila. „Kina proizvodi više od 30 miliona automobila godišnje, a izvozimo samo pet miliona, što je manje od jedne šestine, samo 15 procenata. Nasuprot tome, Nemačka izvozi skoro 80 procenata svojih automobila. Koja zemlja ima višak kapaciteta?“, pita profesor Lin.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 16. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
