***
Tri opozicione liste navodno pretpostavljaju vladajući savez nakon izbora.
Demostatovi uvidi u javno mnjenje pokazuju da jedna opoziciona lista ima veće šanse da osvoji 126 mandata nego tri.
Varljiv je i argument da tri liste obezbeđuju bolju kontrolu jer će biti više kontrolora. Dosadašnja praksa je pokazala da nema dovoljno opozicionih kontrolora i da bi njihovo obezbeđivanje za jednu listu već bio ogroman uspeh, a za tri je nedostižno, što omogućava prostor za manipulacije. Sa tri opozicione liste, izbori lako mogu da se pretvore u „prajmarise“ za opoziciju, i za nastavak Vučićevog „drugog poluvremena“ na vlasti.
Ako bi na izbore išle tri opozicione liste – studentska, ona proevropskih partija i partija autentične desnice, došlo bi se do apsurdne situacije da studentska lista kao „keč-ol“ u sebi sadrži i proevropsku komponentu i onu autentične desnice. Bude li jedinstvene liste (jednog fronta), ona će imati malo levice i nimalo prozapadne desnice. I tu bi bila korisna stara teza Bojana Pajtića iz „Politike“ o politici „aktivnog centra“. I traženja najmanjih zajedničkih imenitelja.
Naprednjaci testiraju sinergiju sa SPS. Puste li socijaliste same na izbore, to je rizik za njih, budu li socijalisti imali hrabrosti da mimo Vučića odluče da sami izađu na izbore – to je za njih avanturizam. Sa velikom izlaznošću koja se očekuje, SPS sama ne prelazi cenzus, pokazuju istraživanja. Čak i kad bi mogli da idu samostalno, i prebace cenzus – lista SPS bi bila kao nekad ona Šapićevog Spasa – da u parlamentu ima više poslanika bližih Vučiću nego Šapiću, odnosno Dačiću. Branko Ružić pokušava da održi klijentelističko samopouzdanje kadrova SPS po dubini partije. Sa tužnom činjenicom da SPS čak nema koalicioni sporazum sa SNS.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 14. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
