U najnovijem broju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT) stručnjaci upozoravaju da bi nagli skok cena sirove nafte na svetskim berzama mogao ozbiljno da ugrozi cenovnu stabilnost u Srbiji.
Iako je početak 2026. godine obeležen daljim usporavanjem međugodišnje inflacije koja je u januaru iznosila 2,4%, novi geopolitički potresi prete da preokrenu ovaj trend.
Izazovi za stabilnost domaćih cena
Analiza inflatornih kretanja u Srbiji pokazuje da su upravo derivati nafte imali presudnu ulogu u obuzdavanju rasta cena tokom januara.
U analizi se precizira da su u tom periodu smanjene cene goriva za putničke automobile i to dizela za 2,6% i benzina za 2,5%. Ovakvo kretanje cena na pumpama dalo je ukupan doprinos navedenih stavki mesečnoj inflaciji od minus 0,154 procentna poena što je praktično neutralisalo poskupljenja u drugim sektorima.
Stabilnost cena goriva direktno je podsticala i realni rast prometa u trgovini na malo koji je na početku godine bio u samom evropskom vrhu sa stopom rasta od 5,5 procenata.
Rizik od novog inflatornog pritiska
Cena nafte na svetskom tržištu skočila je na oko 107 dolara po barelu nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku i poremećaja saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu kojom prolazi oko petine globalnog transporta nafte.
U analizi Sanje Filipović sa Instituta društvenih nauka za MAT, navodi se da je to najviši nivo još od marta 2024. godine kada je cena bila 87 dolar.
„Nagli skok cena izazvao je zabrinutost na svetskim tržištima, dok postoji opasnost da bi produženi sukob mogao dodatno da pogura cene energenata i goriva.
Psihološka granica od 100 dolara je probijena već nakon nedelju dana rata, uprkos procenama analitičara Goldman Sachs-a da bi taj iznos bio dostignut ukoliko bi Ormuski moreuz, preko koga se odvija 20% svetskog transporta nafte, bio zatvoren mesec dana.
Eskalacija cena je razlog što je za danas najavljen hitan sastanak G7 i Međunarodne agencije za energetiku kako bi se razmotrile opcije za oslobađanje strateških rezervi.
Mada Iran nije zvanično zatvorio moreuz, ratna dešavanja su gotovo zaustavila saobraćaj i kompanije su počele da preusmeravaju plovila.
U međuvremenu, OPEC+ je postigao dogovor o povećanju proizvodnje u aprilu za 206.000 barela dnevno, čime je okončana tromesečna pauza, ali je to i dalje znatno ispod ranije razmatranog povećanja od 411.000 do 548.000 barela dnevno“, navodi Filipović.
NAJZNAČAJNIJI SKOK TOKOM RATA 1973.
Ona dodaje da, istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavljaju jedan od najvažnijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, naročito kada su povezani sa regionima ključnim za globalnu proizvodnju i transport energenata.
„Najznačajniji cenovni šok dogodio se tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su arapske članice OPEC-a uvele naftni embargo protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika.
Kao posledica toga, cena nafte je porasla sa približno 3 dolara na preko 12 dolara po barelu u roku od svega nekoliko meseci.
Ovaj događaj je izazvao prvu globalnu energetsku krizu, doveo je do stagflacije u razvijenim ekonomijama i trajno je promenio odnos snaga između proizvođača i potrošača energije“, navodi Filipović.
DRUGI SKOK NAKON IRANSKE REVOLUCIJE
Ona dodaje da je drugi veliki skok cena nafte usledio nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je politička nestabilnost dovela do pada proizvodnje od gotovo 4–5 miliona barela dnevno.
„Iako je realni gubitak ponude bio delimično nadoknađen od strane drugih proizvođača, panika na tržištu je izazvala porast cene nafte sa 15 na više od 35 dolara po barelu. Ovaj događaj je pokazao da percepcija rizika i očekivanja tržišta mogu imati jednako snažan uticaj kao i stvarni poremećaji u snabdevanju“, navodi ona.
DESTABILIZACIJA TOKOM IRAČKO-IRANSKOG RATA
U daljoj analzi, Filipović piše da je iransko-irački rat (1980–1988) je dodatno destabilizovao tržište jer su obe države bile značajni izvoznici nafte.
Tokom tzv. „Tanker rata“, napadi na naftne tankere i infrastrukturu u Persijskom zalivu ugrozili su sigurnost pomorskih ruta, naročito u blizini Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte.
Kao rezultat toga, cene su ostale visoke tokom većeg dela 1980-tih godina, a tržište je postalo izrazito osetljivo na geopolitičke rizike.
ZALIVSKI RAT
Sličan efekat zabeležen je tokom Zalivskog rata (1990–1991), nakon invazije Kuvajta od strane Iraka, dodaje Filipović za MAT.
„Tada je tržište privremeno obustavljena isporuka nafte iz Iraka i Kuvajta (oko 4,3 miliona barela dnevno), što je izazvalo nagli skok cena sa približno 17 dolara na preko 40 dolara po barelu u svega nekoliko meseci.
Strah od širenja sukoba na Saudijsku Arabiju je dodatno pojačalo tržišnu nestabilnost“, podseća ona.
rat u iraku
Rat u Iraku 2003. godine nije izazvao trenutni šok poput onog iz 1973. ili 1990. godine, ali je značajno povećao dugoročnu geopolitičku neizvesnost. Očekivanja poremećaja u snabdevanju doprinela su kontinuiranom rastu cena tokom narednih godina, što je kulminiralo istorijskim maksimumom od oko 147 dolara po barelu u junu 2008. godine.
„Očigledno je da ratni sukobi utiču na cenu nafte ne samo kroz direktno smanjenje ponude, već i kroz povećanje geopolitičkog rizika, neizvesnosti i troškova osiguranja transporta.
Posledično, tržište nafte ostaje izuzetno osetljivo na konflikte u Persijskom zalivu i širem Bliskom istoku. Shodno tome, poslednja ratna dešavanja u tom regionu koja su nastala nakon združenog napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u subotu 28. februara, uzrokovala su otežano snabdevanje i posledično porast cene nafte na svetskom tržištu“, podseća Filipović.
Iran kao energetska sila
Profesorka FIlipović sa IDN objasnila je i da Iran predstavlja jednog od ključnih aktera na svetskom energetskom tržištu zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strateški značajnog geografskog položaja.
„Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9–10% svetskih rezervi nafte i svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu.
Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije.
Poseban značaj ima gasno polje South Pars (zajedničko sa Katarom), koje predstavlja jedno od najvećih nalazišta prirodnog gasa na globalnom nivou“, navodi ona.
Kao članica OPEC-a, Iran učestvuje u koordinaciji proizvodnje nafte i time ima potencijal da utiče na globalnu ponudu i stabilnost cena.
„Pre uvođenja međunarodnih sankcija, zemlja je proizvodila oko 3,8–4,0 miliona barela nafte dnevno, dok je izvoz dostizao više od 2,5 miliona barela dnevno. Sankcije su značajno smanjile ove kapacitete, ali se procenjuje da Iran ima mogućnost da relativno brzo poveća proizvodnju za 1–1,5 miliona barela dnevno u slučaju normalizacije međunarodnih odnosa, što bi imalo direktan uticaj na globalne cene energenata“, dodaje Filipović.
ormuski moreuz
Filipović objašnjava da geostrateški značaj Irana dodatno proizilazi iz njegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi približno 17–20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20% svetske potrošnje nafte, kao i značajan deo globalne trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG).
„Ovaj pomorski prolaz predstavlja najvažniju energetsku transportnu rutu na svetu, jer povezuje proizvođače iz Persijskog zaliva sa globalnim tržištima u Evropi i Aziji. Svaka nestabilnost u ovom regionu — uključujući političke tenzije, vojne incidente ili sankcije — ima neposredan efekat na rast premije rizika, transportne troškove i volatilnost cena nafte na svetskom tržištu“, navodi ona.
Pored toga, Iran ima bogata nalazišta uranijuma, kao i nalazišta preko 60 minerala (npr. najveća nalazišta bakra), što ga svrstava u red najbogatijih zemalja po rudnom bogatstvu.
Zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi, proizvodnog potencijala, geostrateškog položaja koji Iranu omogućava kontrolu ključne transportne rute i politički uticaj u regionu Persijskog zaliva, Iran predstavlja jednog od najvažnijih faktora (ne)stabilnosti svetskog energetskog tržišta.
Najnovije cene nafte i procene daljih kretanja
Filipović podvlači da cene nafte i pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja zatvaranja ključnog Ormuskog moreuza.
„Iako Iran nije zvanično zatvorio Ormuski moreuz, od izbijanja sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmanje 200 brodova, koji između ostalog prevoze sirovu naftu, tečni prirodni gas i naftne derivate, je bacilo sidro na otvorenom moru.
Zatvaranje Ormuskog moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, što bi dovelo do nestašica i viših cena nafte, ali i cene hemikalija i đubriva što bi dalje moglo da izazove poremećaje u poljoprivredi i utiče na globalne cene hrane“, navodi ona.
Filipović procenjuje da, ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju bili su kratkotrajnog karaktera.
„Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran u periodu 13–24. juna 2025. godine, cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara. Nakon prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo kada je tržište steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom.
Procene analitičara Goldman Sachs-a su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od 1 do 15 dolara po barelu.
Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi (npr. korišćenje rezervnog kapaciteta naftovoda ili oslobađanje strateških rezervi nafte).
Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine“, navodi u analizi za MAT Sanja Filipović.
Tagovi
