„Večne hemikalije“ poznate kao PFAS izgleda da ubrzavaju starenje muškaraca u pedesetim i ranim šezdesetim godinama, pokazalo je novo istraživanje.
Nazvane večnim hemikalijama zbog godina koje su potrebne da se razgrade, perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance prisutne su u krvi procenjenih 98% Amerikanaca, prema podacima Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine.
Epigenetsko starenje — mera nečije biološke starosti, a ne hronološke — bilo je najizraženije kod muškaraca, navodi se u studiji.
„Povezanost između izloženosti PFAS-u i ubrzanog epigenetskog starenja bila je najjača kod muškaraca uzrasta od 50 do 65 godina“, rekao je viši autor studije Xiangwei Li, profesor epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Šangaj Điao Tong u Kini, u imejlu.
Mlađi muškarci pošteđeniji
„Kod mlađih muškaraca i onih starijih od 65 godina, povezanosti su bile slabije i uglavnom statistički neznačajne“, rekao je Li. „Uočili smo neke povezanosti i kod žena, ali su one uglavnom bile manje izražene i manje dosledne nego kod sredovečnih muškaraca.“
Nalazi ukazuju na „polno specifičan efekat“ koji se može očekivati kod hemikalija koje remete endokrini sistem — vitalnu mrežu koja reguliše ključne telesne funkcije poput rasta, metabolizma, raspoloženja i reprodukcije, izjavila je Džejn Munke, izvršna direktorka i glavna naučna savetnica Foruma za ambalažu hrane, koja nije učestvovala u istraživanju, piše CNN.
Forum je neprofitna fondacija sa sedištem u Cirihu, u Švajcarskoj, koja se bavi komunikacijom nauke i istraživanjem plastike i drugih hemikalija koje se koriste u industriji.
Kod muškaraca, nagomilavanje PFAS-a može smanjiti nivo testosterona, narušiti kvalitet sperme i povećati rizik od raka testisa i bubrega.
Kako je sa ženama?
Ranija istraživanja pokazuju da žene izgleda brže eliminišu određene PFAS supstance nego muškarci, zahvaljujući trudnoći, dojenju i gubitku krvi tokom menstruacije. Studije su takođe utvrdile da se razlika u nagomilavanju PFAS-a između žena i muškaraca smanjuje nakon menopauze.
Iako su rezultati nove studije zanimljivi, oni se „ne mogu tumačiti kao uzročno-posledična veza, već kao delovi slagalice ili gradivni blokovi za uspostavljanje biološke verovatnoće“, navela je Munke.
Korišćenje biološkog sata
Studija, objavljena u četvrtak u časopisu „Frontiers in Aging“, koristila je javne podatke iz nasumično odabrane grupe od 326 starijih žena i muškaraca uključenih 1999. i 2000. godine u američko Nacionalno istraživanje zdravlja i ishrane.
Uzorci krvi prikupljeni u to vreme ispitani su na prisustvo 11 vrsta PFAS hemikalija. Takođe je meren DNK metilom — epigenetski marker koji reguliše ekspresiju gena — u krvnim ćelijama učesnika.
Za potrebe ove studije, istraživači su te DNK podatke uneli u desetak „epigenetskih satova“, poznatih i kao biološki satovi, kako bi procenili starenje krvi i drugih tkiva kod učesnika.
Opasnosti PFAS-a
PFAS hemikalije, koje se koriste od 1950-ih za pravljenje potrošačkih proizvoda koji su nelepljivi, otporni na ulje i vodu i na promene temperature, povezane su sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući rak, probleme sa plodnošću, visok holesterol, poremećaje hormona, oštećenje jetre, gojaznost i bolesti štitne žlezde.
Opasnosti takozvanih „nasleđenih“ PFAS supstanci, poput perfluorooktansulfonske kiseline (PFOS), perfluorooktanske kiseline (PFOA) i perfluoroheksansulfonata (PFHxS), toliko su dobro poznate da su ciljano obuhvaćene globalnim ukidanjem u okviru Stokholmske konvencije o postojanim organskim zagađivačima iz 2001. godine — međunarodnog sporazuma čiji je cilj smanjenje toksičnih hemikalija koje se bioakumuliraju u organizmima i životnoj sredini.
Hemijska industrija je stvorila mnoge druge oblike PFAS-a koji nisu dovoljno istraženi. Te hemikalije mogu imati iste biološke posledice kao i ostatak PFAS porodice — a upravo to je, prema Liju, pokazala nova studija.
„Naši rezultati ukazuju na to da neke manje proučavane PFAS supstance — konkretno perfluorononanska kiselina (PFNA) i perfluorooktansulfonamid (PFOSA) — takođe mogu imati biološki značajne povezanosti“, rekao je Li.
Zapravo, studija je pokazala da su veće koncentracije PFNA i PFOSA snažan prediktor bržeg epigenetskog starenja kod muškaraca između 50 i 64 godine, ali ne i kod žena.
Uprkos ovim nalazima, „važno je ne paničiti“, rekao je Li. „Naša studija pokazuje povezanost, a ne dokaz uzročnosti. Izloženost PFAS-u je široko rasprostranjena, i potpuno izbegavanje nije realno.
„Međutim, smanjenje izloženosti gde je to moguće — na primer korišćenjem sertifikovanih filtera za vodu, praćenjem lokalnih upozorenja o kvalitetu vode i smanjenjem kontakta sa materijalima otpornim na mrlje i masnoću — može biti razuman korak“, dodao je. „Istovremeno, značajno smanjenje rizika u velikoj meri zavisi od regulatornih mera i sanacije životne sredine, jer se mnoge izloženosti dešavaju na nivou zajednice.“
Tagovi
