Pretnja koju nosi novo vlasničko partnerstvo u NIS-u, a na koju treba obratiti pažnju, jeste „neformalno“ (neka to bude eufemizam za nezakonito i predatorsko) ponašanje MOL-a koje se svojevremeno u slučaju INA pretvorilo u prvorazredni korupcionaški skandal.
MOL je postao suvlasnik kompanije INA s 25 odsto deonica (plus jedna) koje je 2003. godine kupio za 505 miliona evra da bi posle pet godina dogurao do 47,15 odsto udela i tako postao njen najveći akcionar. Ključni detalj koji je izazvao sumnju u korupciju bio je novi izmenjeni ugovor o međusobnim odnosima deoničara (januar 2009. godine) po kome je MOL-u poklonjena zlatna akcija, odnosno pravo samostalnog upravljanja kompanijom INA. A kao dokaz objavljen je snimak tajnog sastanka hrvatskog premijera Ive Sanadera i šefa MOL-a Žolta Hernadija u elitnom zagrebačkom restoranu „Marcellino“.
Sud je obojicu osudio zbog primanja odnosno davanja mita od 10 miliona evra. Sanader je dobio šest godina zatvora, a Hernadi dve godine. (Usput, restoran je tako žestoko bojkotovan da je vlasnik bio prinuđen da ga zatvori). Mađarsko tužilaštvo odbilo je zahtev za ispitivanje Hernadija uz obrazloženje da je reč o zaštiti mađarskih nacionalnih interesa, odnosno da bi ugrozilo bezbednost Mađarske.
Napetost između dva najveća suvlasnika – hrvatske države i MOL-a – traje dvadeset godina. Javnost u Hrvatskoj ni danas ne može da oprosti MOL-u zatvaranje rafinerije u Sisku i pretvaranje kompanije INA u trgovačku firmu, a ne tako davno MOL je prošao „toplog zeca“ u sukobu s JANAF-om.
MOL nije ni prvi ni poslednji korporativni predator sklon korupciji. To možda i nije razlog za osudu, ali jeste važna tema za razmišljanje. Naročito posle razgovora predsednika Srbije s rukovodstvom MOL-a i njegove izjave „o značaju potpisivanja međunarodnog ugovora između Srbije i Mađarske“. Sprema li se to aktuelna vlast u Srbiji da ponovi grešku vlasti iz 2007. kad je sklopljen i dugo skrivan od javnosti kontroverzni međudržavni sporazum Srbije i Rusije o prodaji NIS-a?
Teško je predvideti kako će se razvijati odnosi suvlasnika NIS-a u budućnosti. Moguće je da MOL bude tvrđi orah od Gaspromnjefta, što će biti velika frustracija za državu Srbiju kao manjinskog vlasnika. Još šokantniji izazov za Srbiju mogao bi da nastane ako MOL, vođen profitnom halapljivošću i tržišnom supremacijom (što mu je zapisano u korporativnom DNK i razvojnim dokumentima), u jednom trenutku zatraži od Srbije da milom, silom ili mitom otkupi njen udeo u NIS-u. Hoćemo li prisustvovati beogradskoj reprizi sastanka u zagrebačkom restoranu „Marcellino“? Za sada zvuči pomalo komično izjava ministra Sijarta da je „matematički“ moguće povećanje udela Srbije u NIS-u.
Novi većinski suvlasnik NIS-a može se smestiti i u širi (pa i politički) kontekst. Najpre, veliku važnost za skladne suvlasničke odnose u NIS-u mogu imati za proleće raspisani parlamentarni izbori u Mađarskoj. Šta bi za novo vlasničko partnerstvo i sporazum o kome govori predsednik Srbije značila promena vlasti u Budimpešti, pogotovo ako je aktuelni premijer Viktor Orban bio jedan od idejnih tvoraca rusko-mađarske akvizicije u NIS-u? Promeni li se na aprilskim izborima vlast u Mađarskoj, pitanje je s koliko će naklonosti nova vlast gledati na Srbiju čiji je predsednik imao aktivnog učešća u Orbanovoj kampanji.
Još šire posmatrano vlasničko partnerstvo u NIS-u otvara i jednu krupnu političko-privrednu temu. Pre tri-četiri godine jedan od najvećih srpskih biznismena mislio je da je s pravom ljut što on i njegove kolege ne mogu ni da „privire“ kao investitori u razne oblasti mađarske ekonomije koja je za njih zaključana teritorija. „A mi smo za njih slobodna ledina, mogu da kupuju šta god požele i da investiraju u šta god hoće a uz dobrodošlicu još dobiju i subvencije naše vlade“, žestio se taj biznismen. U međuvremenu ništa se nije promenilo, Srbija je i dalje nedorasli partner severnom susedu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
