Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35% manja od rekordne 2018. godine (127.010 tona), objavio je portal Makroekonomija.org,
Ukrajina i Poljska preuzimaju primat
Smanjenu izvoznu količinu malina prate povećane izvozne cene.
Međutim, visoke cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemljama, te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju, ozbiljno ugrozivši naše proizvođače – kako količinama, tako i cenama.
Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. suvereno držala prvo mesto, i to u prethodnih 19 tromesečja, pa i duže.
Ipak, u trećem tromesečju 2025. Poljska je ostvarila vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 miliona, dok je Ukrajina zauzela treće mesto sa 62,3 miliona evra.
Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine, koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).
Pad količina i rekordan uvoz
Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u trećem kvartalu pala na treće mesto, iza Ukrajine. Poljska je zabeležila izvoz od 33 hiljade tona, Ukrajina 25,4 hiljade, a Srbija 19 hiljada tona.
Iza nas su ostale Kina sa 13 hiljada i Čile sa 10,3 hiljade tona. U prvih devet meseci 2025. Srbija (61,7 hiljada tona) je i dalje bila ispred Ukrajine (46,6 hiljada tona), ali se postavlja pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini.
Srbija je, inače, u trećem kvartalu 2025. zabeležila uvoz od 5.013 tona smrznutih malina (i drugog bobičastog voća čiji je udeo zanemarljiv).
Od toga je 3.063 tone stiglo iz Poljske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 tona iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?) itd.
Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada, zaključak je analize portala Makroekonomija.org.
Tagovi
